Ishrana starijih suprasnih krmača koje su završile sopstveni porast (starije od 3 godine) u prvih dva meseca suprasnosti dosta je jednostavna. U toku leta za njih je dovoljna dobra paša ili nakošena dobra lucerka i detelina (8—12 kg) i1/2—1% kg snažnih hraniva prema težini krmače, a u toku zime 1 —1 1/2 kg sena od mlade lucerke ili deteline, 3—5 kg stočne repe ili bundeve i 1—2’/2 kg snažnih hraniva prema težini i uhranjenosti krmače. Pri tome treba paziti da se krmače ne ugoje ali ida ne omršaju. U ovom vremenu krmače, treba da se nešto poprave, naročito ako su za vreme dojenja prasadi bile omršale. U prvih dva meseca suprasne krmače troše malo hrane na porast prasića u utrobi jer su oni u to vreme još uvek slabo razvijeni.
Suprasnim krmačama mlađim od 3 godine koje još nisu završile porast treba davati 1/2—1 kg više snažne hrane nego što je napred navedeno, opet prema starosti i težini. Ovaj višak potreban je za dovršenje sopstvenog porasta. Prema istraživanjima sovjetskih stručnjaka pokazala se za suprasne krmače. kao najbolja sledeća smeša snažnih hraniva koja se može preporučiti i za naše prilike: 40 kg pšeničnih mekinja, 10 kg uljanih pogača od semena suncokreta, 25 kg prekrupe ovsa, 10 kg prekrupe ječma, 13 kg prekrupe kukuruza, 1 kg krede i 1 kg kuhinjske soli. Na mesto uljanih pogača može se upotrebiti kuvano zrnevlje soje, graška ili grahorice.
U trećem i četvrtom mesecu bremenitosti suprasne krmače treba nešto bolje hraniti jer je u to vreme razvoj prasića znatno brži. U ovom vremenu treba količinu kabastih hraniva nešto smanjiti (sena na 0.5 kg, repe na 3 kg, a mlade lucerke i deteline na 5— 8kg) a količinu snažnih povećati za oko 1 kg od napred navedenih količina, opet prema težini, starosti i izgledu krmače..
Za vreme zime mesto paše, odnosno nakošene deteline ili lucerke davati 1-2 kg dobrog sena od mlade lucerke ili deteline, najbolje samlevenog i 3-5 kg repe. Navedene količine pokazuju koliko približno treba davati hrane pojedinim krmačama prema približnoj težini. Da li će se nekoj krmači davati navedene, veće ili manje količine zavisi od njenog izgleda, težine, starosti i vremena suprasnosti. Sve krmače ne iskorišćavaju hranu na isti način i zato se mora količina hrane podešavati prema njenom izgledu, vodeći pri tom računa da se krmača ne ugoji ali da ne omrša. Za vreme suprasnosti krmača treba da nagomila izvesne rezerve koje treba da joj služe za lučenje mleka u nrvo vreme posle prasenja ali to ne sme ići tako daleko da se krmača suviše ugoji, jer to ide na štetu njenih priplodnih sposobnosti.
Za suprasne krmače neobično je važno da što više vremena provode na paši. Kretanje na čistom vazduhu i suncu utiče izvanredno povoljno na zdravlje krmače i razvoj prasića. Zato za ispašu krmača treba urediti posebne pašnjake u blizini kuće. Za ovu svrhu najbolja je crvena detelina i lucerka.
Razume se da se za ishranu suprasnih krmača mogu upotrebiti i druga hraniva ali samo ona koja su ukusna i zdrava. Seno lucerke i deteline treba da je od mladih biljaka i najbolje je davati ga samlevenog. Suprasnim krmačama ne treba davati veće količine kukuruza. Prema ispitivanjima sovjetskih stručnjaka ako se suprasnim krmačama daje više od 1/2 kukuruza od težine obroka snažne hrane onda krmača prasi sitnu prasad, povećava se procenat slabih, mrtvorodjenih prasadi, krmače se teže prase, dolazi do prevremenog prašenja i opadanja mlečnosti krmača. Za ishranu suprasnih krmača, naročito mladih, dobro je i posno (obrano) mleko. Ukišeljene snažne hrane na napred navedeni način pomoću kvasca dobro je davati suprasnim krmačama 30 -35 od težine
snažne hrane.
Na nekoliko dana pred prašenje treba količinu hrana smanjiti da bi se donekle ispraznili organi za varenje Jer će u tom slučaju prasenje ići lakše. U to vreme najbolje je davati im snažna hraniva, najbolje mekinje, u vidu retke kaše.