Ishrani oprašenih krmača treba posvetiti veliku pažnju jer od toga kako se krmače hrane zavisi količina mleka koje luče a od količine mleka zavisi porast prasića.
Ako prasići zakržljaju u ovim prvim nedeljama ona neće moći to kasnije da nadoknade. Prvih 6 sati posle prasenja krmaču ne treba hraniti već joj dati samo sveže i umereno tople vode. Posle tog vremena treba dati oko 0,5 kg. snažne hrane (najbolje pšeničnih mekinja ili ovsene prekrupe) razmućene vodom ili posnim mlekom u vidu retke kaše. U toku sledećih dana količinu snažne hrane treba postepeno povećavati i davati u vidu guste kaše tako da se u toku 5—6 dana dostigne puni obrok.
Puni dnevni obrok za krmače koje doje prasad treba da se sastoji od: 3—7 kg. snažne hrane, 3—5 kg. stočne repe ili cvekle ili bundeve, i oko 1 kg. dobrog sena od mlade lucerke ili deteline najbolje samlevenog. Ako ima dobre silaže može se dati 1—2 kg. Leti kad ima paše onda je pored snažne hrane dovoljno dobra paša ili pokošena lucerka i detelina. Ako je paša dobra ili ako se daje mlada lucerka i detelina u dovoljnoj količini onda se količina snažne hrane može nešto smanjiti. Količina hrane zavisi od težine i starosti krmače i od broja prasadi koje doje. Obicno se računa da krmača treba da dobije na svako prase 400—500 gr. snažne hrane. Mlade krmače treba da dobiju 0,5 —1 kg. više snažne hrane radi dovršetka sopstvenog porasta.
Za krmače koje doje prasad može se upotrebiti sledeća mešavina snaznih hraniva:30kg pšeničnih mekinja,20 kg prekrupe jecma,20 kg prekrupe kukuruza,15 kg prekrupe ovsa 12 kg. prekrupe ,ili kuvane soje ili graška ili suncokretovih uljanih pogača, 2 kg. koštanog brašna i 1 kg. soli. Za njih se može upotrebiti i mešavina koja je navedena za suprasne krmače s tim što umesto.1 kg. treba uzeti 2kg. koštanog brašna. Preporučljivo je krmačama davati ukišeljene snažne hrane 30—35i/0 od težine snažne hrane u obroku. Količina ove mešavine treba da iznosi u kilogramima za pojedine krmače prema starosti, težini i broju prasadi koja doje.
Pored navedene količine snažne hrane krmače treba da dobiju svakodnevno dobru pašu, ili količine nakošene lucerke ili deteline koje su navedene za suprasne krmače u prva dva meseca bremenitosti, odnosno zimi repe i sena lucerke ili deteline. Snažnu hranu davati u vidu guste smeše. I ovde važi isto ono što je rečeno za suprasne krmače, tj. da su navedene norme samo za orijentaciju i da se za svaku krmaču prema navedenim okolnostima mora individualno određivati veličina obroka.
Obrok treba podešavati tako da krmača ne omrša primetno dok doji prasad ali ona ne treba ni da se ugoji. Treba imati u vidu da krmača treba dnevno da luči 3—5 litra mleka koje je masnije nego kravlje i ovčije i da za stvaranje tog mleka ona treba da dobije dovoljno hrane. Naročito je važno da se krmača svakodnevno, kadgod to vremenske prilike dozvoljavaju, drži na paši u blizini kuće bar po nekoliko časova. Već 5— 6 dana iza prasenja krmača se može puštati na pašu u početku kraće, a kasnije duže vreme.
Desetak dana iza prasenja sa krmačama treba puštati na pašu i prasad. Kretanje na pasi i sama paša utiču neobično povoljno na lučenje mleka i apetit krmača kao i na zdravlje i razvoj prasića. Oni pored krmače nauče da pasu, a mlada trava, naročito mlada detelina i lucerka, radi bogatstva u vitaminima, kreču i fosforu utiče povoljno na njihov razvitak. Sem toga samo kretanje prasića na svežem vazduhu i suncu blagovremeno deluju na njihov porast i zdravlje. Ako je vreme rđavo tako da se krmače i prasad ne mogu puštati na pašu, onda treba nakositi mlade deteline, lucerke, a ako ovih nema, mlade trave, i dati im da jedu.
Za vreme zime, kada nema paše, krmačama treba davati obavezno 3—5 kg iseckane stočne repe, cvekle, šargarepe, dobre silaže ili bundeve i 1—1 1/2 kg sena lucerke ili deteline, samlevenog, ili ako to nije moguće, onda seckanog ili onako celog. Dobro spremljena silaža može se davati krmačama 1—2 kg na dan.
Ishranu krmača koje doje prasiće treba podesiti tako da prasići dobro izgledaju i brzo rastu, a da krmače neomršaju. Starije krmače mogu za ovo vreme nešto izgubiti na težini, jer će to nadoknaditi kad se prasad odluče, ali to ne sme biti tako primetno kao što se kod nas često dešava. Niukom slučaju ne treba dozvoliti da za ovo vreme krmače suviše omršaju jer je to štetno ne samo za same krmače nego i za prasad koja doje, a i za sledeću prasad jer se suviše oslabele krmače teško oporavljaju tako da će u sledećem prasenju oprasti manji broj slabije prasadi.
Još jednom treba naglasiti da je paša suprasnih i oprašenih krmača i prasića izvanredno značajna za pravilan razvitak,i dobro zdravlje prasadi, a s tim n opšti uspeh u odgajivanju svinja i da radi toga ovom pitanju treba posvetiti najveću pažnju. Količinu snažne hrane treba podešavati prema težini, starosti, izgledu krmače i broju prasadi. Prema prilikama pojedinih krajeva i domaćinstava za ishranu krmača mogu se koristiti sva raspoloživa hraniva podesna za ovo svrhu. samo se mora voditi računa o tome da u obroku ima dovoljno svarljivih belančevina, vitamina i mineralnih materija (kreča i fosfora). Prema napred datim upustvima i raspoloživim količinama hrane svako će moći sastaviti pravilan obrok i organizovati pravilnu ishranu krmača.