Najbolje hranivo za prasiće je mleko krmače. Njegov sastav je podešen prema potrebama prasećeg organizma i prema brzini njegovog porasta. Normalno prase treba da u starosti od 7—10 dana udvostruči živu meru. Ni jedno drugo hranivo nije tako dobro i podesno za ishranu prasića kao što je mleko krmače, niti ga može za ovu svrhu potpunosti zameniti. Stoga se treba postarati da prasići u prvim nedeljama života dobiju dosta mleka.
Dobra krmača ako se pravilno hrani, lučiće dovoljnu količinu mleka za njih. Ako u prvim nedeljama posle prašenja krmača naglo počne da mršavi, a prasići dobro napreduju, znak je da je krmača mlečna, ali slabo hranjena, te je stoga treba pravilno hraniti, da bi mogla da i dalje luči do voljno mleka. U izuzetnim slučajevima, ako se desi.da krmača i pored dobre ishrane ne luči dovoljno mleka, a to se vidi po izgledu krmače i prasića, onda prasiće treba početi ranije prihranjivati. Za ovu svrhu najbolje je.ovčije ili kozje mleko kome treba dodati istu količinu vode, a ako su prasići stari oko 2 nedelja onda ječam u zrnu ili ječmena prekrupa i zdravo posno mleko.
Da bi se prasići još od malena privikli da žvaću treba im već posle 8—10 dana iza prasenja početi davati svakodnevno manje količine ječma u zrnu (oko 50 grama) pomešanog sa oko 5 gr. dobro istucanog drvenog uglja koji se daje radi boljeg varenja hrane. U ovo vreme može se početi, ako je potrebno, sa prihranjivanjem prasadi sveže po muženim kravljim mlekom. U početku davati 50—60 grama na prase, a kasnije postepeno povećavati količinu do 0,5, a izuzetno i do 1 litra. Pri ovome obratiti najveću pažnju na čistoću sudova i zdravlje krave. Prasićima davati samo sveže mleko odmah posle muže. Da bi se krmače odmorile preporučljivo je prasiće svakodnevno po nekoliko časova odvojiti od krmače. Ovih nekoliko časova apsolutnog mira za krmače koje doje neobično je potrebno i korisno.
Nekoliko dana ili odmah iza prašenja treba prasićima oštrim makazama iseći oštre zube da ne bi krmači nanosili bolove prilikom sisanja. U starosti od 16 — 22 dana saseći zube koji su umeđuvremenu izrasli.
Prasići stari oko 2 nedelje su već prilično odrasli i u toj starosti traže nešto više hrane nego što mogu da dobiju u majčinom mleku. Stoga se mora početi sa prihranjivanjem. Za prihranjivanje treba u prvom redu koristiti hraniva bogata u lako svarljivim belančevinama i mineralnim sastojcima. Tu dolazi u obzir riblje brašno, brašno od mesa, prekrupa ječma, ovsa, graška, soje, uljane pogače od suncokreta, posno mleko itd. Kukuruz se može upotrebiti samo u malim količinama u smeši s jednim ili više navedenih hraniva i to za prasiće koji su nešto stariji. Zdravo posno mleko može se upotrebiti kao napoj ili za spravljanje kaše od navedenih hraniva. Pri tome paziti da mleko ne potiče od tuberkuloznih krava, jer se ova opasna bolest može lako preneti na prasiće. Dobra paša i sveže nakošena mlada detelina ili lucerka u toku leta, a repa, cvekla, šargarepa, bundeva i manje količine dobrog sena lucerke i deteline u toku zime, neophodan su dodatak ostalim hranivima.
Za prihranjivanje prasića treba upotrebiti mešavinu više različitih snažnih hraniva. Sledeća mešavina je dobra za ovu svrhu: 40 kg prekrupe ovsa, 20 kg ječma, 20 kg kuvanog graška ili soje, 8 kg mekinja, 10 kg uljanih pogača lana ili suncokreta i 2 kg koštanog brašna. Ako ima brašna od mesa ili ribljeg brašna treba dodati navedenoj mešvini 5 kg. Mesto ove mešavine može se upotrebiti sledeće: 50% prekrupe ječma, 30% kuvane soje, 15% prekrupe kukuruza, 3% ribljeg brašna ili brašna od mesa i 2% koštanog brašna. Ako nema ribljeg brašna ni brašna od mesa onda dati toliku količinu soje.
Mešavina se daje suva ili zamešana čistom vodom, posnim mlekom, u vidu guste kaše, ali pri tome treba biti vrlo obazriv i obratiti najveću pažnju na čistoću sudova u kojima se sprema hrana i korita iz kojih se prasići hrane. Hrana se mora zamešati pred samo hranjenje, a sudovi i korita u kojima se sprema i iz kojih se prasići hrane moraju se držati čisto i posle svakog hranjenja dobro oprati i na suncu osušiti. U prljavim sudovima hrana se brzo kvari, a pokvarena hrana je opasna za prasiće. Ako se daje suva hrana, onda prasićima treba dati dovoljno sveže vode ili posnog mleka za napajanje. Suviše razvodnjena hrana nije dobra, jer je prasići slabo iskorišćavaju i postaju trbušasti. Pored ove hrane treba im svakodnevno davati na svako prase bar 80—200 grama ječma u zrnu i 4—5 grama istucanog drvenog uglja koji pomaže varenje hrane.
Količina navedene mešavine potrebna za jedno prase kreće se od 100 grama počev od 14 dana starosti, u 6 nedelja oko 400 grama pa do 3/4 kg u desetoj nedelji starosti, tj. u doba odlučivanja. Hranu treba davati prasićima u tri ili četiri obroka u toku dana u zasebnom boksu ili ho dniku, tj. odvojeno od krmače. Pored toga treba ih svako dnevno pustiti s krmačom na nekoliko časova na pašu ili im dati u ispustu nešto nakošene mlade lucerke ili deteline, a zimi repe ili bundeve. Ako ima posnog mleka onda im davati počev od 4 nedelje starosti do ½ itre, a ovu količinu postepeno povećavati.
Prasiće koje nameravamo upotrebiti za priplod treba ostaviti da doje najmanje 10, a ostale bar 8 nedelja. Odbijanje od sise treba vršiti postepeno, jer nagli prekid sisanja utiče na prasiće nepovoljno. To se postiže tako da se u poslednjoj nedelji prasići nekoliko dana puste da sisaju dvaput, a posle toga poslednjih nekoliko dana samo jedanput dnevno. U to vreme treba ih što bolje prihranjivati da ne bi zakržljali. Na kraju desete nedelje treba ih sasvim odbiti i nekoliko nedelja držati sasvim odvojeno od krmače, da bi je što pre i lakše zaboravili. Slabiji prasići mogu se ostaviti da. sisaju još desetinu dana.
Pravilno hranjeni prasići treba na kraju četvrte nedelje starosti da teže oko 6 kg. svako (svi prasići od jednog prasenja treba da teže oko 45 kg.), na kraju osme nedelje oko 12 kg., a na kraju 10 nedelje oko 18 kg. Dnevni porast prasića treba da se kreće od 200—500 grama dnevno. Kod plemenitih rasa ove težine su obično nešto veće pošto njihova prasad brže rastu.
Odlučeni prasići treba da dobiju oko 3/4- 1 1/2 kg. navedene hrane, a uz to zelene hrane koliko hoće da jedu (paše, lucerke, deteline, repe, cvekle, šargarepe ili bundeva). Dobro je ako im se može dati dnevno bar po litar posnog mleka. Prasićima starijim od 16 nedelja može se dnevna količina snažne hrane smanjiti na 1 do 1 1/4kg., s tim da dobiju dovoljno dobre paše ili druge zelene hrane, mlečnih i drugih otpadaka. Tačnu količinu hrane treba određivati prema izgledu prasića, vodeći računa .da ne budu mršavi, jer će u tom slučaju zakržljati, niti pak suviše debeli, jer onda neće više biti podesni za priplod. Prasad plemenitih rasa stara 4 meseca treba da teže 40—50 kg. a ostalih oko 35 kg. Odlučenim prasićima treba, pored dobre paše ili nakošene lucerke ili deteline u toku leta, a stočne repe i drugih sočnih hraniva u toku zime koliko hoće da jedu, davati u pojedinim mesecima starosti .
Ove norme više odgovaraju za one rase koje sporije rastu kao što je slučaj za našu mangalicu i druge domaće rase. Za plemenite rase-jorkšir i dr. ove količine treba povećati za oko 20% jer prasad ovih rasa brže rastu i zato trebaju više hrane. Ona će ako se pravilno hrane na kraju 10 meseci težiti ne 110 nego 130 ili više kg. I ove norme treba smatrati samo kao orijentacione i na osnovu njih podešavati količinu hrane za prasad vodeći pri tom računa da se ona pravilno razvijaju i rastu ali da se pri tome ne ugoje niti da budu mršava. Naročitu pažnju treba obratiti na ishranu one prasadi koja će služiti za priplod. Muškim grlima koja se nameravaju ostaviti za priplod treba od šestog meseca starosti navedene količine snažne hrane povećati za oko 10%.
Oko dve nedelje po odlučivanju, kad prasići sasvim naviknu na novi način hranjenja, treba ih cepiti protiv svinjske kuge, jer inače mogu lako oboleti i uginuti od ove opasne zarazne bolesti. Dok sisaju smatra se da su zašticeni preko mleka svoje majke pod pretpostavkom da je ona blagovremeno cepljena.
Muške prasiće, koje ne nameravamo zadržati za priplod, treba još dok sisaju kastrirati (uštrojiti), jer u to vreme najlakše prebole.
U slučaju kad se kod prasadi pojavi anemija tj. malokrvnost što se primećuje po bledoj boji očnih kapaka i koži (boja zemlje), prolivu i smrdljivom izmetu, treba im davati zajedno sa hranom po 10 kub. sm. rastvora plavog kamena i zelene galice. Na 1 litar vode uzeti 2,5 gr. zelene galice i 1 gram plavog kamena, rastvoriti i procediti kroz Vatu. Ove količine izmeriti u nekoj apoteci ako se nema pri ruci precizne vage.