Nazimad koja će se upotrebiti za priplod treba što ranije odvojiti od ostalih, držati i hraniti odvojeno u jednoj grupi. Za ishranu ove nazimadi, pošto će ona služiti za klanje i tovljenje, treba još više koristiti ispašu, razna zelena hraniva (repu, cveklu, šargarepu, bundeve, zelenu lucerku, detelinu, vreže od bundeva, lišće od repe itd.. krompir, žir, čičoku i razne druge otpatke (džibru, kominu), tj. jevtina hraniva. Od ovih hraniva treba im davati ona koja nam stoje da raspoloženju, koliko hoće da jedu. Pored toga treba im davati nešto snažne hrane, da bi mogla podmiriti potrebe u svarljivim belančevinama, koje su potrebne za stvaranje mišića, tj. za normalan porast.
Od snažnih hraniva dolaze u obzir, s obzirom na naše prilike, razne mešavine prekrupe ječma, kukuruza, soje stočnog graška i brašna od mesa. Da bi ishrana ove nazimadi bila što jeftinija, treba im davati manje količine snažnih hraniva, ali u kojima će ipak biti dovoljno svarljivih belančevina. Ako se na grlo daje dnevno 1/2 kg. mešavine prekrupe ječma i kukuruza, 200 grama prekrupe ili kuvane soje ili graška, 50—100 grama brašna od mesa i oko 20 grama košta nog brašna pored navedenih zelenih hraniva i raznih otpadaka, onda će potrebe organizma biti potpuno podmirene.
Posno mleko može zameniti jedan deo snažnih hraniva, računajući približno za svakih 200 grama navedene mešavine 1 litar posnog mleka. Kad nazimad dostignu težinu 45-50 kg. onda se količina snažnih hraniva može smanjiti za trećinu do polovine pod uslovom da dobiju dovoljno paše, odnosno zelenih hraniva i raznih otpadaka. Ovako treba hraniti nazimad skoro sve do početka tovljenja.
Kao što se vidi, količina snažnih hraniva koju treba. da dobije nazimad za tovljenje skoro je za polovinu manja od one koju treba da dobiju nazimad određena za priplod. Iz toga se vidi da je njihova ishrana mnogo jeftinija, a to i jeste uglavnom cilj njihovog odvajanja, posebnog držanja i ishrane od one nazimadi koja su namenjena za priplod.