Svrha tovljenja svinja je da se one sa najmanjom mogućom količinom hrane što brže i bolje ugoje tako, da nam dadu dosta dobrog mesa i sala (slanine). Uspeh tovljenja zavisi Od vise različitih uslova od kojih su najvažniji: ishrana pravilan izbor grla i nega. Od ovih uslova zavisi koliko dugo će trajati tov, koliko hrane će svinja upotrebiti i koliko i kakvih produkata će dati. Normalno tov tra]e 4-6 meseci, a količina zrnaste hrane potrebne da se svinja utovi do pune zrelosti (oko 180 kg.) kreće se od 500—650 kg računajući da se u tov stavljaju grla od 70 do 80 kg. težine Međutim, ako je ishrana slaba a izbor grla loš, dužina trajanja tovljenja je obično duža, a količina utrošene hrane veća. Drugim rečima uspeh, ili kako se to obično kaže, rentabilitet tovljenja je slabiji. Navedena količina zrnaste hrane može se smanjiti ako se u prvoj polovini tova upotrebi krompir, žir, mleveno seno i druga hraniva.
Svinje se mogu toviti u toku cele godine, ali je najpodesnije vreme kraj leta, jesen i početak zime, jer je tada toplota najpodesnija. Ako je vreme suviše hladno i ako nema podesnih obora, onda svinje moraju trošiti prilične količine hrane za održavanje unutrašnje toplote tela, koja se kod svih životinja održava više manje na stalnoj visini. Velike letnje vrućine debele svinje teško podnose, gube apetit i sporije se tove. Međutim, kad se imaju podesni obori za zimsko tovljenje i bazeni sa vodom za kupanje svinja za vreme velikih vrućina onda se tovljenje može uspešno vršiti preko cele godine.
Tovljenje svinja je različito prema tome šta se želi u prvom redu dobiti od svinja. S obzirom na to imamo uglavnom: tov za meso, tov za mast i, najzad, kombinovani tov za meso i mast. Tov za meso ima za cilj da se od mladih svinja dobije što više ukusnog mesa. Za ovu svrhu upotrebljavaju se mlada grla, jorkširske, bele oplemenjene ili berkširske rase koje se počinju gojiti kad navrše 3 meseca starosti i goje se dok ne navrše 6—7 meseci, u koje doba treba da dostignu težinu od oko 100 kg. Ovako ugojena grla daju vrlo ukusno meso koje je izmešano sa tankim slojevima masti. One su naročito podesne za bekon i šunke. Količina sala kod njih iznosi 30—35% od težine trupa. Ovaj način tova se kod nas malo praktikuje.
Međutim, on zaslužuje mnogo veću pažnju jer mlada grla bolje iskorišćuju hranu nego starija. Kod nas je mnogo više odomaćen tov za mast koji ima za cilj da se od svinja dobije što više sala, odnosno masti. Za ovu svrhu upotrebljavaju se obično starija grla koja su škartirana iz priploda ili mlađa grla koja su veći deo rasta već završila tj. u starosti oko 15 meseci. Dobro utovljena ova grla daju 50—60% sala od težine trupa.
Kod nas je u svim kukuruznim reonima odomaćeno tovljenje mangalice ili njenih meleza sa oplemenjenim rasama. Obično se tove mlada grla (13 — 16 meseci) ili sta-ija grla (preko tri godine) koja su škartirana iz priploda. Ova grla utovljena do pune zrelosti daju znatne količine sala (preko 60% od težine trupa). U krajevima gde se goje druge rase svinja vrši se tovljenje starijih grla u cilju dobijanja masti samo što neke od ovih rasa daju prosečno manje masti nego mangalica.