Svinjci služe ili za priplod ili za tov.
Isti svinjac za jedne i druge svinje može se preporučiti samo u tom slučaju, ako se svinje za tov uzimaju iz vlastitog uzgoja. Inače svinjci za tov grade se slično svinj cima za priplodne svinje, s izvesnim malim odstupanjima. Nagib poda u ovakvim stajama bolje je da ide prema zadnjem delu odeljenja, pored koga se nalazi naročiti hodnik za čišćenje i odstranjivanje izmetina. Svinje se brzo nauče da tamo vrše nuždu. Na taj način nema potrebe da se vrata stavljaju na istoj strani gde je korito.
Svinjci za tov ne trebaju mnogo svetla, ali moraju imati dobru ventilaciju. U velikim svinjcima za tovljenje nailazimo ponekad na korita koja idu.skroz iz jednog odeljenja u drugo. To nije dobro. Svako odeljenje treba da ima svoje korito.
Najbolje je držati u jednom odeljenju po 10—12 svinja. U koliko je više svinja u toliko im preti veća opasnost u slučaju pojave neke zarazne bolesti. Na svaku svinju koja se tovi računa se 1m2 prostora i 35 cm. dužine korita.
Kod nas se svinjci za tov prave obično u obliku niske zgrade od cigalja sa krovom od trske, slame ili od dasaka. Mnogo je slabiji krov od crepa, jer propušta toplinu pa su svinjci leti suviše topli, a zimi suviše hladni. Da bi se to izbeglo, pravi se u svinjcima s takvim krovom tavanica od dasaka. Ako je krov od trske, tavanica nije potrebna, šta više, bolje je da je nema, jer onda svinje imaju više vazduha. Krov se najčešće pravi tako da ima dva pada. Visina postranih zidova iznosi 1.3 do 1 5 m., dok krilni zidovi sežu do krova ili imaju isti visinu kao i postrani, a prostor između krilnih zidova i krova ograđen je daskama, koje se po potrebi, već prema vremenskim prilikama, mogu skinuti.
Na krilnim zidovima smešteni su prozori veličine 60 x 90 cm. Pod se sastoji od nabijene zemlje, koja se pokrije peskom. Dužina svinjca udešava se prema potrebi. Veći svinjci razdeljeni su poprečnim zidovima od cigle ili drveta na nekoliko odeljenja. Ovi unutrašnji poprečni zidovi, koji razdvajaju jedno odeljenje od drugog, visoki su 1.10 m. Veličina odelenja odmerena je prema broju svinja.
Na svaku svinju računa se 1 do 1,5m2 prostora. Iz svakog odelenja vode vrata u otvoren obor. Vrata su široka najmanje 2,5m. i otvaraju se preklapanjem prema unutra i prema gore tako,da se mogu zakačiti za krovnu konstrukciju. Neki svinjci nemaju uopšte vrata prema oboru, nego im je prednja strana potpuno otvorena. Takvi svinjci nisu dobri za zimu, jer je svinjama hladno i troše više hrane. Otvoreni obor, je najmanje dva put veći od zatvorenog odelenja. U njemu se svinje hrane, kreću i vrše nuždu. Obor je ograđen zidom od cigala visokim 1,10 m. Pod obora pravi se od cigle u cementu sa padom od 1 do 2 cm. na 1 m, Na prednjem zidu svakog obora nalaze se dvokrilna vrata koja se otvaraju napolje.