Ishrana svinja je različita, već prema starosti životinja i svrsi kojoj su one namenjene. Prase treba brzo da raste i da stvara meso i kosti, odrasla krmača ne stvara više meso, nego mast. Ona ne sme da postane predebela, dok naprotiv, svinja za tov treba u što kraćem vremenu da postigne što veću težinu. Ishrana treba da vodi računa o svima tim raznolikostima. Ovde ćemo samo skrenuti pažnju na loše posledice pogrešne ishrane i na bolesti koje mogu nastati u vezi sa ishranom.
Nedovoljna ili suvise jednostrana ishrana izaziva poremećaje u razvijanju tela mladih životinja i slabi njihovu otpornu snagu. To se najbolje primećuje kod prasadi, koja podležu raznim bolestima, ako im je hrana nedovoljna ili ako nije kako treba sastavljena. U zimi i u proljetnjim mesecima je smrtnost prasadi naročito velika, usled jednostrane ishrane preko zime, a naročito usled nedostatka vitamina i mineralnih soli u hrani.
Ni preobilna ishrana nije dobra za priplodna grla. Nerastovi postaju lenji i suviše teški, a krmače slabije primaju nerasta i teže se prase. Nagla promena hrane može također da ima loše posledice po zdravlje životinja.
Važan je kvalitet hrane. Plesniva, uskisla i trula hrana može da bude štetna po zdravlje svinja. Naročito za suprasne krmače je opasna plesniva hrana. Još opasnija je trula hrana (gnjil krompir, repa, lišće od repe, gnjilo meso, gnjile ribe). Ona se ne sme davati svinjama ni u kuvanom stanju.
Dosta retka su kod svinja otrovanja raznim gljivicama i biljkama: ječmom koji sadrži crvenu buđ žitarica, semenom od olajne repide, kukoljem, krompirom (otrovni su zelenI delovi, proklijali krompir i džibra od krompira), heljdom (obole samo bele svinje ako su na suncu), čemerikom, sasom, kukutom itd.
Opasni mogu biti otrovi za tamanjenje pacova, miševa ili drugih štetočina, ako dospeju u hranu (fosfor, arsen, talijum).
Predohrana. Ne menjaj naglo hranu. Pre nego počneš davati novodobivenu pošiljku hrane isprobaj ju prvo na nekoliko manje vrednih svinja. Novu hranu dodaj najpre postepeno staroj hrani, da bi se životinje na nju navikle.
I najbolja hrana može da bude opasna i po zdravlje štetna, ako je zaprljana izlučivanjima bolesnih životinja. Zagađenom hranom prenose se slinavka i šap, svinjska kuga, crveni vetar i mnoge druge zarazne bolesti svinja, o kojima će biti govora na drugom mestu. Hranom se prenose i razni crvi koji žive.u telu svinja: plućni crvi, zametci ljudske pantličare (bobice ili ikre), zameci pasje člankare (ehino- koke), metilj, veliki crv, razne gljiste itd. Većinu tih crva (odnosno njihova jaja i zametke) prime svinje na paši, ali neke od njih, kao plućne crve i crevne gljiste, mogu dobiti i u staji sa hranom zagađenom izmetinama svinja koje nose u sebi te crve.
Konačno treba spomenuti razne vrste hrane koje nisu štetne po zdravlje životinja, ali mogu da utiču nepovoljno na kvalitet mesa i masti. Poznato je da su kod svinja hranjenih žirom, a naročšo bukovim žirom, meso i mast manje ukusni, a i creva su im često neupotrebljiva za pravljenje kobasica, jer lako prskaju. Repa, repini rezanci, otpaci koji nastaju kod fabrikacije škroba i špirita, mlekarski otpaci, kao uopšte jednostrana vodnjikava i suviše tečna hrana, ako se daje duže vremena ima često za posledicu vodeno, ljigavo meso. Kukuruz izaziva povećanje masnoće, ali ako se daje kao jedina hrana, umanjuje čvrstoću mesa i masti. Uopšte, hrana koja sadrži mnogo masnoće, ako se daje duže vremena, utiče nepovoljno na kvalitet telesne masti.
Kod svinja koje se hrane prekomerno uljenim pogačama, užeženim starim lanenim pogačama, masnom ribom i ribljim brašnom, mast je žute do smeđe boje, a meso i mast dobiju miris po ulju ili po ribljem ulju. I kuhinjske splačine, ako se daju svinjama duže vremena, izazivaju neprijatzn miris i ukus mesa. Tvrdu slaninu proizvode kod svinja hraniva koja sadrže malo masti, a mnogo ugljenih hidrata, kao što su ječam, pšenica, crna brašna itd.