1) Svinje treba tako smestiti, hraniti i negovati da bi uvek bile zdrave i otporne. Kržljave životinje najlakše obole, a onda zaraze i druga grla, zato ih treba, po mogućnosti, rashodovati.
2) Znamo da zarazne klice mogu živeti i na polju, na zemlji, na zidovima, na podu i priboru. Zato treba, i kad nikakva zaraza u okolini ne vlada, u svinjskim stajama održavati primernu čistoću. Dobre staje, uređeno đubrište, uređeno i nezagađeno pojilo, sve to spada u predohranu protiv zaraznih bolesti.
3) Staje treba povremeno dezinfikovati. Za ovu povremenu dezinfekciju, koja se vrši u nezaraženim dvorištima radi zaštite od zaraznih bolesti uopšte, preporučuje se da se naizmenično upotrebljavaju jedanput hlorni kreč u 5%-tnom rastvoru, a drugi put natrijeva lužina, koja se u trgovinama prodaje pod imenom kaustične sode, u 1-2 %tnom rastvoru.
4) Ne puštati nepoznate svinje među svoje zdrave.
5) Ne dozvoljavati stranim ljudima pristup među svinje, naročito skitnicama i osobama koje mnogo zalaze u tuđa dvorišta.
6) Paziti na pse. Ne dopuštati da se skitaju. Psi jedu leševe i tako s nekom koskom unesu zarazu.
7) Izbegavati zajedničke pašnjake i zajednička pojila.
8) Leševe uginulih životinja, bez obzira na to od čega su uginule, treba zakopavati ili na neki drugi način neškodljivo uništavati.
9) Kod kupovanja svinja treba se najtačnvje raspitati da li je mesto iz koga potiče grlo, koje hoćemo da kupimo, zaraženo nekom bolešću. Može se desiti da je novokupljena životinja na oko još zdrava, a da u sebi već ima klicu zaraze u stanju klijanja. Bolest izbije tek posle nekoliko dana i zaraza se unese među zdrave životinje. Zato svako kupljeno grlo moramo držati najmanje 21 dan pod prismotrom, odvojeno od ostale stoke i tek kad smo se dobro uverili da ne pokazuje nikakvih znakova bolesti, možemo ga sa ostalom stokom pomešati. Svinje koje potiču iz krajeva gde vlada zarazna uzetost svinja, moraju ostati pod prismotrom najmanje 30 dana.
Ovako odvojeno držanje novo kupljenih životinja radi sprečavanja unošenja stočnih zaraza, zove se karanten. Svinjci koji služe za karanten i njihovi ispusti nesmeju imati nikakvu vezu sa drugim svinjcima i ispustima. Svinje koje se nalaze u karantenu treba da imaju potpuno odvojenu poslugu, koja ne dolazi u dodir sa drugim svinjama.
Ako u karantenu ima više svinja iz raznih krajeva, onda ih treba držati u manjim grupama, odvojeno po mestu porekla, kako bi se, u slučaju pojave neke zaraze, lakše sprečilo njeno širenje među zdravim životi njama. Sva lica koja su se zadržavala u karantenu moraju, prilikom izlaska, oprati ruke 3%_tim rastvorom kreolina, i posle toga vodom i sapunom. Obuću treba dobro obrisati i natrljati krpom namočenom u 3o/0-tnom rastvoru kreolina. Sredstva i pribor za dezinfekciju treba da su smešteni pri izlazu iz karantena, na nekom zgodnom mestu. Veći karanteni i tovilišta moraju biti pod stalnim veterinaoskim nadzorom.
U mestima, gde preti opasnost od svinjske kuge treba svinje odmah drugog ili trećeg dana po dolasku (čim su se odmorile od puta) cepiti zaštitno protiv svinjske kuge. Cepljene svinje moraju ostati u karantenu 21 dan posle cepljenja. Ako se cepe i protiv crvenog vetra (uvek prvo cepiti protiv kuge), onda treba između jednog i drugog cepljenja da prođu tri nedelje. Odstupanje od ovog pravila može se dozvoliti jedino u slučaju nužde t.j. ako bi svinje počele poboljevati od crvenog vetra.
U takvom slučaju, razume se. ne treba čekati tri nedelje nego se mora cepiti odmah. O načinu cepljenja odlučuje veterinar. Nerashove i krmače namenjene za tov treba tri nedelje posle cepljenja uštrojiti. Ne valja štrojiti pre nego što prođu tri nedelje, jer inače mogu da obole. Isto tako nije dobro prvo štrojiti, pa onda cepiti, jer u slučaju da se pojavi svinjska kuga ili neka druga zaraza, takve svinje lakše se zaraze i teško podnose cepljenje, dok rana nije potpuno zarasla.
Tek kad je sve to izvršeno, oslobađaju se svinje karantena i mogu se pustiti među druga zdrava grla. Ovakav sistem karantena potreban je naročito u velikim tovilištima, koja nabavljaju svinje iz raznih mesta i kojima zato stalno preti opasnost da unesu neku zarazu putem novo- pridošlih životinja.