Jedan od bitnih uslova za uspešno suzbijanje stočnih zaraza sastoji se u tome, da se unište klice, koje se izlučuju iz tela bolesnih ili uginulih životinja. To uništavanje klica bolesti u cilju sprečavanja raznošenja zaraze, zove se desinfekcija, a sredstva koja imaju moć da uništavaju klice bolesti, zovu se desinfekciona sredstva.
Razlikujemo dve vrste desinfekcije: privremenu i konačnu.
Privremena desinfekcija. Kod zaraza, koje se lako prenose ne sme se dozvoliti da se zarazne klice nagomilavaju, nego treba da se što pre unište, po mogućnosti čim su izlučene. Zato se kod takvih zaraza desinfekcija vrši još za vreme trajanja bolesti. Radi sprečavanja raznošenja zaraznih klica najbolje je u zaraženim svinjcima postaviti posebnu poslugu, koja ne sme dolaziti u dodir sa zdravim životinjama. Tu poslugu treba dobro proučiti o dotičnoj zarazi, o načinu kako se ona širi i kako se desinfikuju svinjci, đubar i drugi predmeti koji se nalaze na domaku bolesnih životinja. Posluga mora da ima na raspolaganju potrebna desinfekciona sredstva. Svako lice koje napušta zaraženi svinjac ili zaraženi krug mora dezinfikovati obuću i ruke, a po potrebi i odelo.
Ako koja životinja ugine, treba njen leš odmah ukloniti sa mesta gde je uginula i kolima ga prevesti do strvišta. u koliko se radi o slinavki i šapu . Da bi sprečili rasipanje zaraznog materijala putem, iz kola, moramo se pobrinuti da sva izlučivanja uhvatimo u seno, slamu ili u krpe, kojima ćemo obložiti one delove trupa, koji bi mogli da izlučuju zarazni materijal. Zajedno sa lešinom skinućemo s kola i zakopati i sav zaraženi materijal.
Umesto zakopavanja leševi mogu se spaliti, gde ima za to mogućnosti, a mogu se iskoristiti i u tehničke svrhe (za dobijanje masti za sapun, životinjskog brašna itd.). Ovako iskorišćavanje leševa može se vršiti samo u slučaju zaraza, kod kojih je to zakonom dozvoljeno, i to pod nadzorom i sa dozvolom vlasti.
Posle uklanjanja leša treba izvršiti desinfekciju .
mesta, gde je životinjč zakopana, a isto tako i desinfekciju staje, kola i drugih zaraženih mesta i predmeta.
Konačna desinfekcija. Pod konačnom desilfekcijom razumevamo temeljito i svestrano uništavanje klica bolesti pošto je zadnja bolesna životinja ozdravila, uginula ili ubijena. Ako zarazne klice ne bi potpuno uni štili, dopustili bi mogućnost da se zaraza posle nekog vremena opet ponovi. Zato je zakonom predviđeno, da se ni za jednu zarazu ne može objaviti da je prestala, dok konačna desinfekcija nije provedena. Konačna disinfekcija vrši se pod nadzorom i rukovođenjem veterinara ili nekog drugog za to ovlašćenog organa.
Od srestava, kojima se kod desinfekcije služimo i koja kod nas dolaze u obzir, najobičnija su ova:
1) Sveže gašeni kreč. Dobije se na taj način, da se sveže pečeni, živi kreč stavi u dovoljno prostran sud a onda se ravnomerno poprska vodom tako, da na dva dela kreča dođe jedan deo vode. Pri tom se kreč zagreje i raspadne u prah. .
2) Krečno mleko. Upotrebljava se gusto i razređeno krečno mleko. Gusto krečno mleko pravi se na taj način, da se na jedan litar sveže gašenog kreča dodaju tri litra vode. Voda se dodaje postepeno, a za to vreme kreč se ne- prestano meša. Razređeno krečno mleko dobijemo, ako na jedan litar sveže gašenog kreča dodamo postepeno, uz ne- prestano mešanje, 20 litara vode. Ako nema na raspolaganju sveže gašenog kreča, može se krečno mleko napraviti i sa gašenim krečom iz krečane. Ali se. onda ne sme upotrebiti gornji sloj kreča, jer nema potrebnog dejstva, pošto je promenjen pod uticajem vazduha.
Krečno mleko nema velikog desinfekcionog dejstva, i obično se meša sa jačim sredstvima radi bele boje, koja omogupava kontrolu, da li je dezinfekcija stvarno izvršena.
3) Natrijeva lužina (kaustična soda). Upotrebljava se u 1 do 2%-nom rastvoru (t.j. 1—2 dela lužine na 100 delova vode). Odlično sredstvo, naročito kod slinavke i šapa i svinjske kuge. Dolazi u trgovini i u obliku tableta (natrolete, duramin itd.). Obično se meša sa krečnim mlekom.
Ceđ (lužina, lukšija) može se praviti i iz drvenog pepela. Pepeo se stavi u vodu (jedan deo pepela na 10 delova vode), zagreje se da ključa najmanje pola sata, a onda se procedi. Ili se pepeo stavi u kazan u nekoj vrećici da se posle kuvanja ne bi morao cediti.
4) Klorno-krečno mleko. Pravi se iz hlornog kreča Na jedan litar hlornog kreča dodaje se postepeno, uz nepre- stano mešanje, 3 odnosno 20 litara vode, već prema tome, da li želimo dobiti gusto ili razređeno hlorno krečno mleko. Prilikom svake upotrebe treba napraviti svež rastvor. Gusto hlorno krečno mleko naročito je dobro za dezinfekciju osoke.
Za desinfekciju se može upotrebiti samo hlorni kreč koji je pakovan u potpuno nepropusnim, neprozirnim sudovima (radi zaštite od svetla i vlage) i koji ima jak miris po hloru. Na pakovanju mora biti označena adresa proizvo đača i zagarantovan sadržaj hlora (hlora mora biti naj manje 25%)
5) Kaporit. Sredstvo slično hlorkom kreču samo mnogo jače deluje. Upotrebljava se u 2.5%-tnom rastvoru t j. 2.6 litra kaporita na 100 litara vode ili razređenog krečnog mleka.
Kod pripravljanja i upotrebe hlornog kreča i kaporita treba čuvati oči. —
Hlorni preparati ne mogu se upotrebiti za dezinfekciju predmeta od kože, od metala, ni za obojene tkanine.
6). Kreolin za desinfekciju. Upotrebljava se u 3%-tnom rastvoru (tri dela kreolina na 100 delova vode).
Sva nabrojana desifekciona sredstva odnosno njihovi rastvori deluju bolje u toplom stanju.
Desinfekciona sredstva koja nisu ovde nabrojana, kao krezol sa sumpornom kiselinom, formaldehid, karbolna kiselina, sublimat itd. mogu da budu štetna po zdravlje, zato ih treba upotrebljavati samo pod rukovodstvom veterinara.
7). Najbolja su desinfekciona sredstva vatra i vrela voda. Zato se sudovi i drugi predmeti koji podnose iskuhavanje, desinfikuju na taj način, da ih kuvamo u vodi, a još bolje u ceđi ili u 3%-tnom rastvoru sode ili sapuna na sto delova vode. Kod iskuhavanja je važno da se tekućina postepeno zagrejava, da potpuno pokriva predmet i da ključa najmanje četvrt sata. Drvene predmete male vrednosti najbolje je sagoreti, gvozdene predmete opaliti na plamenu ili na žaru.
Mokraća, izmetine i. druga prljavština sprečavaju da desinfekciono sredstvo prodre do predmeta koje oni pokrivaju. Zato svakoj desinfekciji mora da prethodi čišćenje. Odstranjivanjem prljavštine i otpadaka odstranjujemo istodobno i zarazni materijal i dovodimo ga u takvo stanje da ga lakše možemo uništiti. — Prilikom čišćenja mora se uzeti u obzir da nečistoća i otpaci, kao i tekućine (voda, mokraća) koje tom prilikom otiču, mogu da postanu nov izvor zaraze, n.pr. ako tekućine koje sadrže klice slinavke i šapa, svinjske kuge ili crvenog vetra, otiču na puteve, u bunareve itd. Sem toga, kod crnog prišta čišćenje može da bude skopčano s opasnošću i po čovečije zdravae. Zato je kod ovih zaraza potrebno da se pre čišćenja izvrši prethodna desinfekcija prljavštine i otpadaka. Predmeti koje treba prethodno desinfikovati, ne smeju se, pre nego je desinfekcija izvršena, odnositi na mesta, gde bi mogli izazvati raznošenje zaraze.
Prethodna desinfekcija vrši se jednostavnim polevanjem zaraženog materijala i predmeta desinfekcionom tekućinom, koja dolazi u obzir za odnosnu zarazu.