Zaraza uzima veće razmere samo u letnjim mesecima, dok za vreme zimskih meseci oboljevaju obično samo pojedina grla. Najlakše obole svinje u dobu od 3 do 12 meseci, ali ni starije životinje nisu sigurne. Retko obole prasad ispod tri meseca,
Način prenošenja. Uzročnik je sadržan u krvi i u celom telu bolesnih životinja. Zdrave svinje zaraze se najčešće hranom, vodom ili sudovima, koji su zagađeni izmetom, mokraćom ili krvlju bolesnih grla. Poput svinjske kuge i crveni vetar može da se raznosi otpacima od mesa i kuhinjskim pomijama. I zdrave svinje mogu da nose u sebi i da izlučuju klice bolesti. Ljudi koji su bili u dodiru sa bolesnim životinjama, pa i pacovi i miševi mogu također da budu prenosioci zaraze. Od zaraženja do pojave bolesti prođe redovno 3 do 5, iznimno 7 dana. Životinje koje prebole crveni vetar: redovno ne obole nikad više od te bolesti.
Znaci bolesti. Bolest se redovno brzo razvija. Počinje sa visokom groznicom. Svinja prestane da jede, nerado ustaje i najradije se negde zavuče i leži, teško se kreće zadnjim delom tela. Naskoro se pojavi crvenilo kože, koje obično počinje na unutrašnjoj strani butova i postepeno se širi prema trbuhu i slabinama. I njuška i uši postanu modro-crveni. Kod dužeg trajanja bolesti koža može na bolesnim mestima da obamre i otpadne. Ako se bolest brzo razvija pogoršava se stanje životinje skoro iz sata u sat. Disanje postane kratko i ubrzzno. Često nastupi smrt već posle 24 sata. Retko bolest traje duže od 3 do 4 dana. Ponekad životinje ozdrave, ali na posledicama bolesti (upala srčanih zalisaka) mogu da uginu tek posle nekoliko nedelja.
Vrbančev osip je lakši oblik crvenog vetra. Na raznim mestima tela, naročito s obe strane grudi, na leđima. na spoljnim stranama butova i na vratu izbiju iznenada, ponekad preko noći, četvorouglaste ili okruglaste, tamno crvene mrlje ili izbočie koža u veličini oraha ili kokošjeg jajeta. Pre nego se pojave mrlje dobije svinja manje ili više jak nastup groznice. Životinje malo jedu, mlitave su i rado leže. Ponekad dobiju zatvor. Većinom ozdrave posle nekoliko dana. Međutim, vrbančev osip može preći i u obični crveni vetar sa nepovoljnim svršetkom.
Predohrana. Jedina sigurna predohrana je zastiitno cepljenje zdravih svinja. Cepljenjem i naknadnim docepljivanjem svinje se zaštićavaju protiv crvenog vetra za 5 do 12 meseci. Ostale mere predostrožnosti kao kod svinjske kuge. Crveni vetar se može preneti i na čoveka. Najčešće se zaraze mesari i drugo osoblje koje dolazi u dodir sa krvlju, mesom i organima bolesnih životinja. Ponekad je dovoljna i najmanja ranica ili ogrebotina na koži da se čovek zarazi.
Znaci bolesti kod ljudi: groznica, crvene, bolne otekline većinom samo na zaraženoj ruci. Bolesne svinje mogu se često spasti, ako im se pravovremeno ubrizga serum protiv crvenog vetra.
Upotreba mesa za ljudsku hranu. Meso od svinja, koje boluje od crvenog vetra može se upotrebiti za ljudsku hranu pod istim uslovima kao meso od svinja koje boluju od svinjske kuge.
Suzbijanje bolesti. Odeljivanje zdravih od bolesnih, prijava, cepljenje, desinfekcija i sve ostalo kao kod svinjske kuge. Dezinfekciona sredstva: razređeno hlorno-krečno mleko, ključala ceđ, 3%-tni rastvor kreolina.