Badem je orašasta voćka. Osim velike vrednosti u nutricionističkom pogledu, cenjen je i u gastronomiji. Njegova vrednost je značajna kao sirovina u prerađivačkim industrijama. Najbolje uspeva u Sredozemnom klimatu.
Proizvodnja badema i njen uspeh zavise od više faktora, a to su:
Agroekološki uslovi za uzgoj badema
Temperatura
Bademu je potrebno mnogo svetla i toplote u vreme dozrevanja plodova. Cveta već u januaru i cvetovi mogu propasti zbog mraza i jakih severnih vetrova. Zato je preporučljivo saditi kasnocvetajuće sorte da se izbegne nepovoljno delovanje vremenskih prilika u vreme cvetanja. Oštećenja nastaju kod nekih sorti tek pri -27 °C. Cvetovi neposredno pre otvaranja podnose temperaturu do -3,5 °C, otvoreni cvetovi i tek zametnuti plodovi stradaju na temperaturi od -1 °C do -2 °C. Badem dobro podnosi visoke temperature čak do 50 °C.
Voda
Za badem je vrlo važno da u vreme intenzivnog rasta mladica i plodova ima dovoljno padavina. Kod nas se badem retko navodnjava, mada se navodnjavanjem prinosi mogu povećati i za 40 %. Inače, badem odlično podnosi sušu.
Zemljište
Bademu najbolje odgovaraju peskovito-ilovasta ili ilovasta zemljišta, dobro drenirana, bogata humusom i mineralnim materijama. Odgovara mu neutralna, slabo kisela do slabo neutralna reakcija zemljišta. Badem ima jako razvijen koren, koji može prodirati i do 4 m dubine, pa je dobro ako je zemljište rastresito.
Položaj za podizanje zasada badema
Uzgaja se na različitim nadmorskim visinama. U Sredozemlju se uzgaja se do 600 m nadmorske visine. Kod nas se ne praktikuje uzgoj na visini iznad 1 000 m nadmorske visine. Razlog tome je povećana vlažnost vazduha i time i loša rodnost.
Priprema zemljišta za sadnju badema
Pre sadnje zemljište treba pripremiti dubokim oranjem na 40 cm uz ravnomerno rasipanje mineralnog đubriva . Ako će se sadnja obavljati u jesen duboko oranje trebamo izvršiti u toku leta, a za proletnju sadnju od leta do zime, ako vlažnost zemljišta to dozvoljava.
Sorte badema i podloge
Postoje slatke i gorke sorte. Gorki badem nije jestiv, ali se kultivisan koristi za dobijanje bademovog ulja. U našem klimatu je najraširenija podloga semenjakgorkog badema, a u svetu GF677 križanac badema i breskve, mada postoji još podloga koje se mogu upotrebljavati, zavisno i od karakteristika zemljišta. Sorte koje su najprisutnije su: Non Pereil, Primorski, Princeza, Aromatični, a u svetu : Supernova, Ferragnes, Genko i Tuono. Sorte oprašivači su : Jaltinski, Ferraduel, Texas i dr.
Sadnja badema
Tamo gde se ne navodnjava zasad sadi se na 6x 4m. Tim načinom sadnje za jedan hektar je potrebno 416 sadnica. U navodnjavanom zasadu sadnja se izvodi na 4x5m. Najčešći uzgojni oblik je prostorni i špalirni. Treba voditi računa da se nabave zdrave, kvalitetne sadnice i na tome ne treba štedeti.
Rezidba badema
Kao biljka koja voli svetlost, zahteva orezivanje krošnje da bi svetlost bila što bolje iskorištena. U senci se slabo razvija. Ako nema svetlosti, unutrašnje grane ogole i smanjuje se prinos. Orezivanje se vrši kao i kod ostalih voćaka.
Zaštita badema
Protiv korova možemo koristiti herbicide: Clinic, Glyfos,Oxalis i dr. Protiv bolesti badema npr. fungicid Ziram 76 WG, a protiv insekata insekticide Calypso, Kaiso, Laser i dr. Zaštitna sredstva koristiti isključivo po savetu stručnjaka ili uputstvu proizvođača.
Nega zasada badema
Održavanje zemljišta i đubrenje nasada badema vrlo su slični takvim merama kao kod breskve i nektarine.
Berba badema
Plodovi badema nemaju ravnomerno sazrevanje. Berba je u jesen. Prvi sazrevaju plodovi koji rastu na vanjskom delu krošnje. Kada je plod sasvim zreo puca omotač, a plodovi ispadaju. Berba može biti ručna ili mašinska, tresačima. Nakon berbe bademe treba očistiti i osušiti, pa tek onda skladištiti.
Isplativost proizvodnje badema
Pun rod dostiže u osmoj godini, a u sedmoj počinje vraćati uložena sredstva. U četvrtoj godini prinos je 500 kg/ ha, u sedmoj 1700 kg/ha, a u osmoj 2000 kg/ ha. Vek eksploatacije je 25 godina. Nakon pete godine jedno stablo rađa 10-21 kg jezgra. Cena jezgra badema je u otkupu oko 5 eura. Očekivana zarada je 4000-5000 eura. Troškovi podizanja zasada jesu visoki, ali, s obzirom na prihod i dugovečnost zasada, ovo je vrlo rentabilna proizvodnja.