Malina je zeljasta biljka iz porodice ruža (Rosaceae), populrna za gajenje jer, izmedju ostalog, radja odmah posle sadnje, a punu rodnost doseže u trećoj godini. Malina radja jednom ili više puta u godini, a živi prosečno 8 do 14 godina, nekada i do 20 godina.
Nekada je bila privilegija bogatih, a danas postoji oko 200 vrsta malina, među kojima su najvažnije: evropska malina, crvena malina i crna malina.
Za uzgoj malina u plastenicima, od navećeg značaja je temperatura. Izbojci izmrzavaju na -18 °C do -26 °C, a koren na temperaturi od -12 °C do -14 °C. Ako zemlja nije dovoljno vlažna prinosi će biti smanjeni, plod se smežura i suši, i biljka neće davati nove izbojke. Obezbedite zato propusno, rastresito, slabo kiselo zemljište (pH oko 6) , bogato humusom i severnu ekspoziciju. Zaštita korena od vlage podrazumeva da podzemna voda ne sme biti bliža površini od 0,90 do 1 metar.
Tlo se čisti od korova, kamenja i šiblja, ravna se, i preore mesec dana pre nego što počne sadnja uz djubrenje stajskim i mineralnim gnojivima. Sadnja se obavlja od septembra do aprila i treba koristiti srednje debele sadnice s razvijenim korenom. Dubina sadnje je 3 cm veća nego u matičnjaku, a sadnice se posle sadnje skrate na 3-4 pupoljka. Potrebno je postaviti podršku po kojoj će se mlada biljka penjati. To mogu biti drveni i betonski stubovi povezani pocinkovanom žicom.
Orezivanje malina se mora obaviti do 20. maja, uklanjanjem dvogodišnjih izbojaka, i suvišnih jednogodišnjih i bolesnih koji ne donose plod. Rezidba podrazumeva njihovo skraćivanje na visinu od 120-150 cm.
Berba, branje malina i njihovo skladištenje
Malina dozrijeva krajem juna ili oko mesec dana od početka cvetanja. Razlika u sazrevanju ranih i kasnih sorti je 8-10 dana, a sazrevanje i berba traju 15-30 dana. Ako je plod namenjen dužem transportu, treba se brati sa peteljkama. Branje malina je svakog drugog ili trećeg dana, a za skladištenje su najprikladnije hladnjače sa temperaturom od -1 °C do 0 °C.
Sorte malina
Miker je najmanje otporna, ali su njeni plodovi sa najviše šećera i imaju najbolji ukus. Njena proizvodnja u Srbiji je počela 1994. godine. Počinje da zri krajem juna, plod je krupan, čvrst i jarko crvene boje. Zbog dugih rodnih grančica zahteva dodatnu potporu. Dobro podnosi transport i zamrzavanje.
Polka se masovno gaji u Poljskoj, a polako se širi i u drugim evropskim zemljama. Plodovi su srednje krupni, i odlikuju se dobrom čvrstoćom i svetlocrvenom bojom. Pri gajenju u plastenicima plodovi brže potamne. Pogodna je kako za stonu potrošnju tako i za preradu. Pred berbu je neophodno oko reda postaviti potporu u vidu veziva.
Polana je rana sorta koja zri od 10. do 15. jula. Rod donosi na jednogodišnjim izdancima,a košenjem izdanaka može se diktirati vreme berbe. Plod je krupan, intenzivno crven i veoma čvrst.Izdanci su čvrsti i imaju prosečnu visinu oko metar i po. Prinos je vrlo obiman i bogat jer daje prosečni broj plodova u cvasti od oko 10. Prosečan prinos po kvadratnom metru je oko 13,5 kg.
Bolesti i prskanje malina u plasteniku
Na plodovima maline se može javiti siva trulež (Botrytis cinerea) pa se maline prskaju preparatom Teldor SC 500.
Retko se može javiti rdja maline dok su najznačajniji problem za prinos maline grinje i baštenski pauk. Suzbija se sa Omite 570 EW.
Presadjivanje malina u plastenicima
Malinjaci zasađeni u jesen razvijaju u prvoj vegetaciji snažne izdanke a u drugoj godini donesu dobar rod. Izdanci maline se najbolje primaju ako se posade odmah nakon vađenja, a ako to nije moguće, sadnice se čuvaju u hladnjačama. Za sađenje se koriste izdanci poznate sorte, zdravi i i sertifikovani. Najbolje je da budu dugi 50 cm, debljine 8-10mm, sa razvijenim korenovim sistemom sa što više žila. Na sadnici treba da bude što više zdravih pupoljaka. Pre sađenja žile treba skratiti na jednu četvrtinu i potopiti u razređenu smešu vode i jednakih delova goveđe balege i ilovače uz dodatak nekog dezinfekcionog sredstva.
Zarada i isplativost gajenja malina
Naravno da će krajnja zarada zavisiti od prinosa, od toga koliko ste ulagali i koliko ste pažljivo gajili maline, kao i od krajnje cene na tržištu za kilogram ovog voća.
Malina koja je posađena u plastenike, zaštićena je od nevremena, kiše i grada, obično je gušće posađena i po hektaru može da rodi i 30 tona.
Ako je cena kvadratnog metra plastenika 3 evra, nije teško izračunati, uz ostale troškove, kolika bi bila završna dobit.