Stanište za vrganj su šume bukve, hrasta, jele, smrče. Prisutan je na svetlim i vlažnim mestima, gde ima puno trave i mahovine i pojavljuje se pojedinačno ili grupno. Međutim, stanište se lako narušava, uticajem ljudskog faktora, najviše pogrešnim sakupljanjem.
Berba vrganja se mora obaviti na pravilan način, a to podrazumeva da se upotrebljava nož i da se odlažu u korpe sa šupljinama (sepete). Mlad vrganj se vadi sečenjem korena. Onda se očisti, a mesto sa koga se ubrao se pritiskom stopada sabije. Mlad vrganj se prepoznaje, ako, kada se kucne po klobuku, dobije zvonak zvuk, a klobuk je napet. Bez noža se gljiva vadi zaokretanjem u smeru kazaljke na satu. Vrganj treba pregledati i ustanoviti da li je napadnut crvima i, naravno, onaj koji je napadnut se na sakuplja.
Razmnožavanje vrganja je sporama tj. iz donjeg dela klobuka ispada deo micelija iz koga će se razviti novi vrganj. Zato se očekuje da će sečenjem korena deo tog micelija ostati u zemlji i opet dati novu biljku. Stare vrganje ne treba brati, nego ih ostaviti na staništu da istrune i iz svojih spora se ponovo razmnožava. Branjem u sepete, sakupljač omogućava širenje staništa, jer spore ispadaju na tlo i nova pečurka će se ponovo niknuti.
Do sada, robna proizvodnja vrganja na veštački način u industrijskom smislu, nije još tehnološki moguća. Međutim, uvek ima onih koji rade na tome da gajenje vrganja bude moguće. Uzgoj vrganja za sada reguliše priroda na svojim staništima, ali ljudski faktor je onaj koji uništava potencijale samoniklog rasta.
Vrste vrganja su: proletnji (mrežasti) vrganj, letnji (pravi) vrganj, crni (hajdenjak) vrganj i borov vrganj.
Lekovitost vrganja je u njegovom sastavu, jer sadrži 8 esencijalnih aminokiselina, vitamine B1, B2, C i D, mineralne materije i dijetetska vlakna. Gljive, uopšteno, utiču na poboljšanje zdravlja, a istraživači su uočili da zaustavljaju razvoj tumorskih ćelija i menjaju te ćelije tako da ih organizam lakše prepoznaje kao neprijateljske i imuni sistem kreće u njihovo uništavanje. Osim toga olakšavaju podnošenje hemoterapije i zračenje i smanjuju njihove posledice.
Sušenje vrganja
Odaberu se zdrave i čvrste pečurke. Neoprane ih treba iseći nožem na tanke listiće. Ne treba pritiskati gljivu pri sečenju, jer se zgneči. Zatim se slažu na masnom papiru i stave se na sunce (pokriti gazom) ili hlad, na promajno mesto. Izrezane gljive se mogu sušiti na mrežama za sušenje tj. sitima. Najbolje je staviti odmah na sunčano mesto ili, ako je kišovito vreme, iznad šporeta ili drugog izvora toplote. Osušene gljive se rasprostru po podu, koji je prethodno prekriven plastičnom folijom ili platnom. Tako se ostavljaju jedan dan da bi se izjednačila vlaga. Dobro osušene listiće prepoznajemo , jer pri savijanju pucaju. Kada ih proveravamo u šaci, treba da se čuje šuštav zvuk. Dobro osušene pečurke se spremaju u PE kesice pa u kartonsku kutiju, jer ne smeju ponovo poprimiti vlagu (menja im se boja i kvalitet).
Kiseljenje vrganja
Prvo se dobro očiste i odvoje loše delovi. Narežu se na listiće ili kockice. Slanu vodu treba uzavreti i u njoj 2-3 minuta prokuvati gljive. Zatim se gljive isperu hladnom vodom i ocede. Prosuše se na tepsiji ili platnu. Tada se priprema marinada tako što se u vodi prokuha ocatna kiselina, balsamico, šećer, so, lovorov list, biber u zrnu i luk isečen na kolutiće. Pripreme se čiste tegle, u njih se slažu ohlađeni vrganji i nakon 10 minuta koliko treba stajati marinada, zaliti gljive u tegli. U tegli ne treba ostati vazduha i moraju biti do vrha pune marinadom. Po vrhu preliti maslinovim uljem, zatvoriti i čekati 8 dana da se probaju.
Salamurenje vrganja
Smatra se najlošijim načinom za konzerviranje. Treba se pridržavati sledećih pravila:
-Koristiti vrganje koji imaju belu do svetlo žutu boju klobuka i čvrsti su.
-Ne koristiti jako crvljive pečurke.
-Što je moguće pre kuvati.
-Kuvati u posudama koje su inače predviđene za kuvanje hrane.
-Pečurke pre kuvanja trebaju biti potpuno čiste.
-U ključalu vodu, u koju treba staviti 1% soli i 0,4% limunske kiseline, sipaju se pečurke. Kuva se obično 20 do 30 minuta. Ako je gljiva kuvana onda ima jednaku bledo žućkastu boju. Nakon toga ide hlađenje u tekućoj vodi.
-Pečurke (ohlađene) se sipaju u burad i zaliju presolcem jačine 25% (to je 25 kg soli u 75 litara vode). U bure od 200 litara stavlja se 150 kg pečurki. Ostatak od oko 70 litara se zalije salamurom (do iznad gljiva). Bure se zatvori poklopcem i stavi u zatamnjenu prostoriju. Ako je na suncu treba redovno dolivati salamuru, a na vrh dodati 3-4 kg soli.
-Fermentacija mora biti lagana (oko 30 dana). Koncentracija soli u salamuri treba biti iznad 7%. Salamura može da dobije zelenkastu boju, ali gljive moraju imati prijatan miris i ukus. Po završetku fermentacije promeniti salamuru iste koncentracije. Po potrebi dodavati presolac koncentracije soli 12-14 %. Burad treba provetravati jer može doći do zamućenja salamure, ružnog mirisa itd.
Zamrzavanje vrganja
Sveži vrganji mogu se čuvati u ladici za povrće u frižideru do dva dana. Mali vrganji se mogu zamrzavati celi i sirovi. Zapakuju se u najlonske vrećice i čuvaju do godinu dana. Velike vrganje treba pre zamrzavanja iseći na listiće ili komadiće. Pripremaju se za upotrebu u zamrznutom stanju.