Drenjine, odnosno dren, gaji se, osim zbog lekovitih plodova i radi jako kvalitetne drvne mase.
Grm ili stablo drena može da dostigne visinu do 8 metara. Krošnja je zaobljena na vrhu, cvetovi sitni i žuti a plodovi su crvene viseće koštunice – drenjine. Prirodno stanište drena je na nadmorskoj visini do 1300 metara, toplo, krečnjačko i suvo.
Drenjine cvetaju već u februaru, a plodovi dolaze u avgustu i septembru. Drenjine su nakisele, atraktivne i pune vitamina C. Dren se razmnožava izdancima i reznicama.
Dren je u našem narodu poznat pod mnogim imenima: svibovina, drenak, drenić, drenka, drenovina, žuti drenak, rumeni dren…
Drvo drena ima vrlo jaku i veliku gustinu zbog čega neće plutati po vodi kao ostale drvenaste bijke i zbog čega se često koristi u izradi delova za neke mašine.
Drenjine su potpuno zrele tek kad im je boja tamno-crvena i kada otpadaju sa drveta pri najnežnijem dodiru. Tada je sadržaj šećera u plodu najveći pa su i drenjine najukusnije za jelo.
Uzgoj drenjina može biti prilično unosan posao jer je primena ploda drena višestruka i potrebe tržišta za njim su povećane. Drenjine se mogu plasirati kao sveže ili se mogu sušiti za proizvodnju čajeva.
Proizvodnja drenjina podrazumeva obezbedjivanje sigurnogplasmana robe – drenjine otkupljuju i proizvodjači marmelede, slatka, kompota, sokova… Još jedan način gde se može osigurati isplativost od gajenje drenjina je i proizvodnja domaće rakije, vina i likera od drena. U regionu se drenjine koriste za izradu raznih alkoholnih i osvežavajućih napitaka, dok se niže žbunaste vrste gaje i kao ukrasno baštensko cveće.
Od plodova ali i kore drena, prave se i prirodni preparati protiv dijareje i drugih oboljenja organa za varenje. Ovo lekovito dejstvo dren duguje visokom sadržaju tanina i pektina koji blagotvorno deluju na sluznicu creva.
U domaćim rasadnicima, uglavnom se proizvode sorte i sadnice drena: Cornus mas L, Cornus alba L i Cornus sanguinea L.
Dren najbolje uspeva na staništima koja su dovoljno topla i suva, a nisu izložena kasnim mrazevima. Dosta dobro podnosi sušu. Koren drena je vrlo razvijen i prodire duboko u podlogu. Orezivanje drena podstiče njegovu žbunastu strukturu.
Berba
Drenjine sazrevaju u avgustu i septembru i treba ih sakupljati odnosno brati onda kada krenu da dobijaju crvenu boju.
Od 100 kilograma svežih drenjina, dobija se oko 25 kilograma materijala za setvu. U kilogramu drenjina ima oko 4.500 zrna. Hiljadu zrna drenjine teži oko 220 grama.
Plasman i tržište
Od drena se koriste, pored svežeg i suvog ploda, još i kora ali ili stovi.
Sušenje ploda može se obaviti na suncu ili u sušnici kako bi zadržao prirodnu boju. Drenova kora se guli u jesen ili u rano proleće sa stabla ili sa jačih grana a listovi se beru tokom celog leta. Semenke se mogu pržiti i od njih se može praviti surogat kafe.
Zrele drenjine kad počnu same da opadaju ili ubrane posle mraza još su bolje za jelo, jer su slađe i manje opore.
Drenjine se koriste i kao začin, a za čaj se mogu koristiti i cvetovi drena i to protiv groznice.
Razmnožavanje
Razmnožavanje semenom – Klijavost semena je od 50 do 80 posto. Seme treba sejati odmah po sakupljanju.Seje se 15 grama semena po kvadratnom metru i to na dubini od oko 3 santimetra.
Da bi setva bila uspešna, preporučuje se stratifikovanje u trajanju od godinu i po do dve.
Vegetativno razmnožavanje je češće u profesionalnoj rasadničkoj praksi. Uz pomoć zelenih reznica, uspešno se razmnožavaju sledeće forme: Cornus alba “Spaethii”, Cornus mas “Aurea” i Cornus mas “Elegantissima”). U plasteniku treba da ostanu 2 godine. Reznice se uzimaju sa jednogodišnjeg drvet i moraju se posaditi odmah po odsecanjju, da ne bi izgubile sposobnost zakorenjivanja.
Poleganje je još jedan uobičajen način razmnožavanja za mnoge vrste i sorte drena.
Kalemljenje se najviše koristi za razmnožavanje formi Cornus alba i Cornus mas. Kalemi se na osnovnu vrstu a od načina kalemljenja primenjuje se okuliranje u korenov vrat ili krunu , tokom avgusta ili septembra ili metod kopuliranja (bočnim zarezom, sedlastim lii običnim spajanjem) u korenov vrat ili krunu,i to pred kraj zime u stakleniku.