Malina Polka je stalnorađajuća malina. Poznata je i kao jesenja malina jer joj je vreme sazrevanja produženo pa se berba odvija od jula meseca pa sve do prvih mrazeva.
Karakteristike Maline Polka
Plodovi ove sorte su srednje krupni, čvrsti i tamnocrvene boje. Pošto se beru na 2 do 3 dana, a pun rod se dostiže u drugoj godini,prinos po hektaru može biti i do 12 tona.
Gajenje i sadnja Polka malina
Ova malina poreklom iz Poljske zahteva da se svake godine, u novembru, pokosi sve do zemlje, pa na proleće ponovo kreće da se razvija.
Kako se sadi Polka? Optimalni razmak pri sadnji je 2,5 m x 0,5 m. Sadni materijal nabavite iz rasadnika koji poseduju setifikat. Najbolje izabrati sadnice iz kulture tkiva ili staklenika dok one uzgojene u poljskim uslovima donose veći rizik.
Razmak između redova treba da bude od 2,4 – 3,3 metra jer je potrebno dovoljno prostora za neometano košenje, prskanje i berbu.
Cena sadnice maline Polka je od 50 do 100 dinara po komadu.
Uzgoj malina na domaćim prostorima podrazumeva gotovo isključivo jednorodne maline. U povoju je uzgoj dvorodnih malina od kojih je, pored Polke zastupljena i sorte Otemblis i Heritidž koja kreće sa zrenjem malo kasnije u odnosu na Polku.
Dvorodne sorte maline stiču popularnost jer produžuju period ponude sveže maline, a medju prednostima gajenja Polke je i smanjenje troškova za armaturu za špalir i radnu snagu.
Kod dvorodih sorti malina, smanjene su i mogućnosti pojave oboljenja i štetočina jer se posle berbe, sledi rezidba kada se jednogodišnji izdanci uništavaju. Orezivanje dvogodišnjih izdanaka vrši se u proleće, kako bi se proredili rodni i uklonili suvi izdanci, a rezidba štiti malinu od bolesti i povećava prinos
Medjutim, svakako da postoje i odredjeni rizici i uzgoju a prvi se odnosi nanavodnjavanje. Naime, ako se ne zalivaju dovoljno i redovno, u vrelim letnjim periodima, biljke se mogu osušiti a rod može biti spaljen. Proizvodjači moraju biti spremni i da obezbede dovoljne količine vode za zalivanje posebno za avgust i septembar. Dobro je i da se kao lokacija za uzgoj izaberu površine pored reka zbog veće vlažnosti.
Nega i održavanje zasada
Malinama je potrebna dobra izloženost sunčevoj svetlosti i ventilacija kao i zaštita od mrazeva i vetrova. Najveći broj oštećenja mogu izazvati oscilacije temperature zimi i u proleće. Loša ventilacija može da uzrokuje oštećenje cvetova ali i gljivična oboljenja i truljenje biljke. Sa druge strane i prejaki vetrovi mogu oštetiti biljku pa bi trebalo postaviti propustljive vetrobrane u takvim područjima.
Takodje, neke divlje vrste bobičastog voća, ako se nalaze u blizini Vašeg zasada, mogu biti prenosioci bolesti i štetočina pa ih, ako ste u mogućnosti, uništite i to u krugu od oko 200 metara od vašeg zasada.
Malini prija visoko propustljivo zemljište (peskovita ili muljevita ilovača) kiselosti od 5,5 do 6,5 i sa dosta organskih materija. U suprotnom, koren biljke može da oboli. Bilo bi dobro pripremiti zemljiše, računajući i eliminaciju korova, i godinu dana pre sadnje.
Od bolesti maline, preblem mogu predstavljati junska buba i skočibuba kao i nematode gde se koriste insekticidi.
Prehrana
Ako je potrebno povećati koncentraciju organske materije u zemljištu, to se može postići životinjskim gnojivom u količino od 22 do 44 tone po hektaru. Najčešće se upotrebljava stajsko djubrivo i živinsko djubrivo.