Letnja sorta maline – Vilamet, je otporna biljka koja daje krupne tamno crvene plodove, dobrog ukusa i koja počinje da zri krajem juna.
Sadnice mogu da dostignu visinu do 3 metra. Prija joj da bude na poziciji sa dosta sunca i traži dosta redovnog zalivanja i djubrenje kako bi prinos bio bogatiji. Stabljika koja je dala rod, posle berbe, treba da se odseče.
Karakteristike
Malina Vilamet, je vodeća sorta maline u SAD i Kanadi a dosta je popularna i kod naših domaćih uzgajivača. Ova malina je američkog porekla, i nastala je u Oregonu ukrštanjem malina Njuburg i Lojd Džordž. Pripada grupi ranih sorti malina jer počinje da zri već u junu. Uglavnom je trnovita ali nekada može biti i bez trnja.
Plod Vilamet maline je krupan, čvrst, tamno crven i prijatne arome, odličan za kuvanje i drugačije načine prerade. Plod nekada može biti i žut. Srednjeg je rasta, ali kada se intenzivno neguje, može postati vrlo bujna, pa se formiraju brojni izdanci kojima je potrebno orezivanje.
Većinom je jednorodna sorta, a može da da plod i u dva navrata. U periodu punog zrenja, ako se ispravno neguje, prinos može biti i više od 10 do 15 tona po hektaru. Pošto bogato radja, Vilamet spada u ekonomski najznačajnije sorte malina pa nije ni čudo što drži jednu od vodećih pozicija.
Gajenje
Ova malina će najbolje uspevati na punom suncu sa dosta vode i uz dobro gnojenje za vreme cvetanja. Vezivanje u žicu je neophodno. Za najbolje rezultat, stabljike koje su dale plod, na kraju sezone se moraju odseći. Vilametu za uzgoj odgovara zemljište pH kiselosti od 5.5 do 7 i koje je peskovito-ilovačasto, ilovačasto i normalno do vlažno.
Kako bi se sprečile bolesti i obezbedio dobar sledeći rod, orezivanje maline odmah po berbi je neophodno. Takođe, treba uklaniti i novoizrasle maline ako su tanke, male ili polomljene. Svrha je da ostane 12 stabljika maline na jedan metar u redu. Maline se vezuju u žicu i orezuju do visine čovekovog ramena, što će olakšati berbu.
Tanki vrhovi maline se orezuju jer bi inače dali sitne plodove. U suštini, oreže se oko 30 posto novoizrasle maline i to bez bojazni da će to imati negativne posledice po ukupnu prouzvodnju.
Mladari maline izvan redova se uklanjaju košenjem, poljoprivrednom mehanizacijom ili herbicidima za tu namenu.
Zaštita
Malina može da strada od specifičnih bolesti i pojedinih štetočina koje se mogu suzbiti prskanjem pre početka vegetacije, pre cvetanja i nakon kraja berbe. Položaj koji ne prija ovoj malini može biti uzrok pojave nekih gljivičnih oboljenja medju kojima su “didimela” i “antraknoza”.
Sadnja maline
U principu, poželjnija je jesenja od prolećne sadnje. Pošto malina dugo zadržava list, a u nekim brdskim predelima prvi mrazevi počinju relativno rano, onda je poželjnija prolećna sadnja. Ipak, sadnja u kasno proleće nosi svoje rizike kao što je uvećavanje pupoljaka na korenu, iz kojih će izbiti izdanci, pa onda prilikom sadnje mogu da se oštet. Osim toga, na proleće je prisutno manje vlage u zemlji a prolećni vetrovi koji su topli mogu da uzrokuju slabije primanje sadnica.
Sadnja u dosta vlažno tlo, takodje može da spreči da se izdanci iz podzemnih pupoljaka probiju na površinu, pa zato gaženje zemlje oko sadnice nije preporučljivo. Sadnja ne treba da bude ni suviše plitka ni preduboka. Sadnice se prikraćuju na oko 20 centimetara iznad zemlje posle sadnje.
Koristite isključivo autentične sortne i zdrave izdanke sa dobrim i zdravim korenovim sistemom a kada ih nabavite, da bi se što bolje primili, treba ih što pre zasaditi. Pre toga ih očistite od suvih i oštećenih žila i skratite otprilike za četvrtinu.
Izdanci se sade kada je vreme oblačno i to na istu dubinu na kojoj su bili u malinjaku pre vađenja, a može i za koji centimetar dublje. Nakon sadnje, potrebno je obilno zalivanje, i djubrenje stajskim djubrivom, ukoliko to nije uradjeno prilikom osnovne obrade.
Cena sadnica Vilamet malina na našem tržištu zavisi od količine i od toga da li se sadnice za Vašu upotrebu pripremaju po narudžbini.