Saveti za uzgoj oraha

Orah se ubraja u vrlo prilagodljive voćke jer dobro uspeva u svim uslovima gajenja na domaćem području. Uzgaja se uglavnom kao visokostablašica s debljinom debla preko 2,5 metra, a najviše zbog vrednosti drveta ali i samog ploda.

Ako je razmnožavanje i gajenje oraha iz sadnice – biljka će dati bolji kvalitet ploda i drveta a isplativost proizvodnje će biti veća i brža. Orah uzgajan iz semena donosi pun rod tek između 10. i 15. godine posle setve.

Sadnja i uzgoj oraha

Orah  se može saditi u jesen ili u proleće, a za naše agroklimatske uslove, preporučuje se jesenska sadnja jer se tako sadnice bolje primaju.

Uslovi za gajenje

Ako se gaje plemenite sorte, treba voditi računa o temperaturi. Štetne su niske temperature posebno u početku vegetacije i tada orah može nastradati ali se kasnije i obnoviti.

U toplijim krajevima orah bolje radja i daje veće prinose. Koren u vreme zimskog mirovanja i mrazeva gotovo nikada nema oštećenja od mraza, a deblje žile izdrže i do -10 °C.

Padavine i svetlost

Smatra se da je za uspešan uzgoj oraha dovoljno oko 750 mm godišnjih padaina, koje su dobro raspoređene čime se Srbija ne može pohvaliti. Za sušnije periode tokom jakih leta, trebalo bi natapati orah.

Takodje, orah je heliofitna biljka, pa mu je potrebno mnogo svetlosti za rast i razvoj.

Podizanje nasada i zemljište

Za podizanje nasada oraha pogodna su duboka plodna zemljišta na blagim padinama ili ravnim terenima. Optimalno je aluvijalno zemljište bogato humusom. Orah se može saditi i na kamenitom i glinovitom tlu, kao drvored.

Nadmorska visina: Orahu odgovaraju blagi nagibi do 1 000 metara nadmorske visine.

Orah podnosi i kisela i slabo alkalna tla, ali je za intenzivan uzgoj neophodno obezbediti duboka i propusna tla, s reakcijom pH 6,5 – 7,5 sa oko 10 mg fiziološki pristupačnog P2O5 i sa oko 20 mg pristupačnog K2O.

Posle sadnje preporučuje se da se oko svake sadnice doda 20 do 30 kg stajnjaka, ali ne direktno na koren. Pre sadnje, sklonite sa terena suvišne drvenaste biljke sa sve korenjem da biste umanjili opasnost od truleži korijena oraha. Teren takodje treba poravnati a posle toga tretirati sledi djubrenje organskum i mineralnim gnojivom. Na kraju se zemljište rigola na dubinu od oko 80 cm.

Sadnice

Optimalno je koristiti sadnicu koja nema krošnju. Ako mladicu oraha kratimo pri sadnji, pošto ima vrlo veliku srž, potrebno je da ranu premažemo ilovačom. Za isplativiji i veći prinos po hektaru, birajte sadnice oraha koje imati razgranat korenov sistem.

Razmnožavanje, odnosno proizvodnja sadnog materijala oraha može se vršiti generativnim putem (semenom) i vegetativnim putem (kalemljenje).

Da bi se podigao zdrav voćnjak osnovni preduslov je bezvirusni materijal za sadnju (sadnica) koji se može naći kod stručnih i iskusnih, proverenih uzgajivača.

Uzgojni oblik oraha

Za plantažu oraha, preporučljiv je uzgojni oblik »vaza«. Visina debla tada je oko 140 cm pa je tako mehanizovana berba oraha tresačima, povoljnija.

Orezivanje

Orasi se prikraćuju u proljeće na visinu od oko 180 cm. Sadnice se prikraćuju na pola centimetra iznad pupa a tu ranu obavezno treba premazati voćarskim voskom.

Orah se može saditi tako da razmak bude 10 x 10 m, 10 x 9 m, ali i 5 x 5 metara. U zavisnosti od bujnosti sorte, broj sadnica po hektaru je od 90 do 400. Ako se sadi međukultura, razmak mora biti veći.

Održavanje nasada

Pošto voćnjak koji daje 4 tone suvih plodova godišnje po hektaru, iz tla iskoristi oko 150 kg čistog kiseonika, 60 kg P2O5 i 140 kg K2O, tematerije moramo nadoknadjivati.

U prvoj godini – treba sprovesti makar jedno ručno zalivanje,posebno ako je leto sušno.

U drugoj godini – pre početka vegetacije treba obaviti prvu prihranu kiseonikom u vidu KAN-aito po jedan kg po sadnici.

U trećoj godini – planirajte 2 – 3 ručna okopavanja i 2 do 3 mašinske medjuredne obrade.

Predlog za gajenje na području Balkana su sledeće sorte oraha: Sorrento, Esterhazai II, Mavette, Geisenheim 139, Šampion, Geisenheim 286, Jupiter, Franquette, Elit, Parisienne i Novosadski kasni.

Bolesti oraha

Orah mogu da napadnu brojni mikroorganizmi, najčešće gljive, bakterije i nešto slabije virusi. Oni izazivaju bolesti koje su uzrok niskog prinosa i slabog kvaliteta roda oraha. Opisano je oko petnaest oboljenja oraha biotske prirode. amedju najznačajnijim je antraknoza, druge mikoze i bakterioze.

Za zaštitu oraha se preporučuje „bordovska čorba“, bakarhidroksid ili bakaroksihlorid.