Sibirski limun, latinski naziv Poncirus trifoliata, iz familije Citrus. Ova biljka vodi poreklo iz centralne Kine i Koreje, a već vekovima se kultiviše u Japanu. Naziv Sibirski limun nije dobila po svom poreklu, već po činnjenici da je veoma otporna na niske temperature do čak -25 C. Samim tim njen uzgoj moguć je i u Srbiji. Neko je naziva i trolisna narandža, kineska ili japanska narandža itd.
Karakteristike
Plodovi ove zanimljive biljke su poprilično kiseli i gorki, ali ipak jestivi. Oni su prvo zeleni, zatim kada postanu zreli postaju žute boje. Plodovi izgledaju kao mali limunovi, ali ipak postoje razlike. Prečnik ploda je od 3 do 4 cm i okruglog, loptastog su oblika. Kod njegovih plodova veliku većinu zauzimaju njegove semenke. Veoma su kiselog ukusa, tačnije gorkog. Jestivi jesu, ali ne bas u svežem stanju. Plodovi se mogu koristiti kao začin raznim jelima, u sušenom ili mlevenom stanju. Od njih se može napraviti i jako fin čaj. Isto tako od ovih plodova možemo napraviti veoma dobar džem.
Sibirski limun dostiže visinu oko 4 do 5 m. Karakterišu ga kao manje drvo ili pak kao veći grm. Razlika između njega i citrusa je što je ovo listopadno drvo. Cveta u proleće, pre listanja. Njegovi cvetovi su bele boje sa ružičastim prašnicama, veoma mirisni. Veličina cveta zavisi od sorte, od 3 do 5 cm su.
Postoji i patuljasta vrsta ovog drveta, čiji rast je do 2,5 m, a može da se gaji i kao bonsai drvo. Njene grane su povijene i poseduje krive trnove, po kojima je i dobila naziv Flying Dragon. Ova vrsta je najotpornija na niske temperrature.
Uzgoj Sibirskog limuna
Ova biljka pretežno se uzgaja u dekorativne i lekovite svrhe. Veoma lepo izgleda u baštama kada se razgrana, a isto tako pomaže svojim višestrukim količinama vitamina C.
Plodovi Sibirskog limuna koriste se u orjentalnoj medicini, u vidu leka protiv raznih vrsta alergija. neki od njegovih sastojaka pomažu i u mršavljenju isto kao i u lečenju želuca. Ovi plodovi imaju i antivirusnu i antialersijsku primenu.
Sadnja i gajenje
Gajenje ove vrste biljke zahteva malo znanja i dosta strpljenja, pogotovu ako naš Sibirski limun želimo odgajiti iz semena. Limunovo seme mora se osloboditi mesnatog omotač. Zatim ga moramo držati u plitkom sudu i sušiti ga oko 4 nedelje u umereno toploj prostoriji. U periodu dok nam se seme suši možemo pripremiti treset i pesak, koji ćemo pomešati i napuniti jednu široku ali plitku posudu. Kada seme položimo u zemlju prekrićemo ga slojem zemlje čija je debljina do 1 cm. Moramo voditi računa da ga redovno zalivamo i da nam zemlja nikad ne ostane suva.
Tako pripremljen sud poklopićemo staklenom pločom, koju ćemo zbog pare bristi svaki dan. Temperatura koja najviše odgovara je oko 15 stepeni. Za limunovo klijanje potrebno je oko nedelju dana. Kada nam nikne mlada biljčica, moramo malo odmaknuti staklo da ne bi smetalo biljci u njenom očvršćavanju. Nakon još nedelju dana staklo se može i skinuti.
Kada naše biljčice napune šest nedelja, potrebno je svaku veoma pažljivo presaditi u saksiju. Oko korena je potrebno da se napravi mali grumen, zato moramo voditi računa da pomešamo dovoljno treseta. Kada porastu na određenu veličinu, biće im potrebno još jedno presađivanje, ovaj put u velike saksije.
Nega i održavanje
Sibirski limun mora se kalemiti kako bi od njega očekivali da rodi. Ukoliko mu pružimo određenu negu, on može biti i veoma lepa ukrasna, raskošna sobna biljka. Sa sve aksijom može se posaditi u baštu i učiniti je zaista gracioznom.
Zalivanje leti treba biti redovno u umerenim količinama, hraniti ga đubrivom za Citruse i iznositi ga na vazduh ukoliko je u zatvorenom prostoru. Takođe limun obožava da se tušira. Zimi mu mogu otpasti listovi, ali to je normalna pojava.
Orezivanje se vrši u proleće, ali čim to obavimo, u kratkom vremenskom periodu izrašće nove grančice i obrazovaće lepu žbunastu krunu.