Među listopadnim drvenastim voćkama trešnja daje prvo voće. Ona je veoma interesantna, graciozna voćka, jer omogućuje najraniju zaradu od voća.
Trešnja je drvo koje ima snažan i jak koren, koji je dosta dubok. Nema neke posebne zahteve što se tiče zemljišta, ali najviše joj odgovara peskovita laka zemlja, umerene kiselosti i umerene vlažnosti. Takođe trešnja uživa u sunčevoj svetlosti i bilo bi najbolje za nju da joj nađemo neko sunčano mesto.
Trešnja se uglavnom kalemi na divlju trešnju i na magrivu. Divlja trešnja je pretežno dobra podloga za sve sorte dok je trešnja kalemljena na magrivu kraćeg veka.
Sorte trešanja, podela i izbor
Trešnje možemo podeliti najpre prema vremenu sazrevanja, tj. na kasne i rane. Postoji zaista mnogo sorti i treba se snaći u svemu tome, kako odabrati pravu sortu koja nam odgovara. Ukoliko su tržišta na koje ćemo je plasirati mnogo udaljena, najpogodnije su sorte sa čvrstim plodovima, jer će ona lako istrpeti transport. Tamo gde nam je kupac u neposrednoj blizini, prednost dajemo rodnim sortama, sa čvrstim jakim plodovima, ali da se lako odvajaju od koštice.
U predelima gde su letnje kiše česte i obilne treba izbegavati sorte sa čvrstim plodovima, jer je velika verovatnoća da će doći do pucanja plodova, nego kod manje čvrstih plodova.
Najpoznatije sorte trešanja u Srbiji i šire su Burlat i Stela. Naravno ima još mnogo drugih kvalitetnih sorti, ali ove dve su vodeće, najpoznatije sorte za koje se kaže da su obeležile proizvodnju tešanja.
Burlat – je Franscuska sorta i važi za jednu od najznačajnihih sorti trešanja. Burlat spada u rane sorte. Ova sorta u Srbiji ima veoma dugu tradiciju. Sazreva dosta rano, u idealnim uslovima uglavnom sredina maja. Plod Burlat sorte je krupan, težak oko 7 grama. Ovaj krupni plod je srcastog oblika i bordo crvene boje. Potkožica je tanka, glatka i presijava se. Kada otvorimo plod, videćemo da je njeno meso jarko crvene boje. Moramo pomenuti i njegovu neodoljivu aromatičnost i veoma lep stalko kiseli ukus. Stablo joj je srednje bujnosti sa okruglastom krošnjom. Jedina mana ove sorte je sto u mladosti ne rađa, ali za to kasnije daje bogat i redovan prinos.
Stela –Ovo je poznata kanadska sorta trešnje. Takođe je jako poznata kod nas i rasprostranjena širom sveta. Stela ponosno stoji rame uz rame sa Burlatom, kad je kvalitet u pitanju. Samoplodna je sorta i veoma zastupljena u proizvodnji trešanja. Sazreva srednje kasno. Plod ove sorte je vrlo krupan, težine oko 8 grama. Oblik ploda je srcolik i tamno crvene je boje. Njegovo ukusno i aromatično meso je čvrsto, crvene boje. Ona je odlična u voćnjacima, ali se takođe koristi i za sve vrste prerade. Stablo je srednje bujno, kao i jako rodno. Cvetanje je srednje rano. Mana je njen previše obilan rod, jer to izaziva truljenje i pucanje plodova, ili pak povećanju crvljivost.
Bing – Spada u stare američke sorte trešnje. Sazreva relativno rano. Plod ove vrste je veoma krupan, oko 8 grama težak, srcolikog je oblika, tamno crvene boje. Unutrašnje meso ove sorte je veoma sočno i čvrsto, dosta prijatnog slatkog ukusa. Koristi se i u voćnjacima i kao industrijska trešnja. Stablo joj je dosta bujno, koje krasi bujna krošnjom. Cvetanje joj je srednje kasno. Prinos ove sorte je veoma visok. Nedostatak joj je jedino što je previše osetljiva na pucanje plodova, isto kao i na trulež i zimske hladnoće.
Kordija – Ovo je sorta koju krase krupni plodovi mahagoni crvene boje, koji su veoma prijatnog slatkog ukusa. Takođe poseduju veoma duge peteljke. Sazreva srednje kasno, nekad i kasno. Ima dobru otpornost na mraz i srednje dobru na pucanje plodova. Ova sorta nije samoplodna.
Van –Ovo je sorta koja potiče iz kanade. Plod joj je krupan , težine oko 7,5 grama . Oblik jenog ploda je okruglasto srcolik. Dok budemo jeli ovu sortu primetićemo njen slatko kiselkast ukus. Sorta Van je isto tako veoma pogodno za svaki preradu. Vreme rezervisano za njeno sazrevanje je prva polovina juna. Stablo joj je srednje bujno. Rađa rano i obilno svake godine redovno.
Regina – Ovo je nova sorta koja potiče iz Nemačke. Tržišno je veom zastupljena među komercijalnim sortama. Tamno crvene je boje. Plod joj je krupan , čvrst, jako dobrog i slatkog ukusa. Samobesplodna je i kasnog vremena cvetanja. Ova vrsta dobro podnosi zimske mrazeve i veće količine padavina.
Kamen – spada u mađarske sorte trešanja. Od pre osam godina je u proizvodnji. Srednje kasnog vremena sazrevanja . Stablo joj je srenje bujno i fino razgranato. Što se njenog ploda tiče, primetićemo da je veoma krupan, težine i do 10 grama, okruglasto spljoštanog oblika. Ona rano rodi i ima veoma dobre prinose. Poseduje umerenu otpornost na pucanje plodova.
Herc – Hedelfingerova sorta – Ona potiče iz Nemačke. Plod joj je krupan do 7,5 grama težine. Srcolikog je oblika. Meso joj je tvrdo, crvene boje, slatko kiselog ukusa, veoma ukusna za jelo. Herc sazreva u junu. Stablo je bujno i jako zdravo. Veoma je otporna na sušu i na mraz i zimske periode. Kod nas ova vrsta gaji se pretežno zbog velike rodnosti, njenog kvaliteta i njene izuzetne otpornosti.
Nove domaće sorte
Čarna – Ova sorta spada u nove domaće sorte trešanja. Stvorena je u Čačku. Sazreva kad i Van možda čak i neki dan pre njega. Krupan plod još jedna je od karakteristika ove sorte, težine oko 7,5 grama, tamnocrvene boje koja čak prelazi u crnu. Njen plod je srcolikog je oblika. Sa unutrašnje strane meso joj je čvrsto, sočno, tamnocrveno kao i njen sok. Ima veliku otpornost na pucanje plodova u kišnim predelima.
Asenova rana – Novija sorta koja je stvorena na institutu za voćarstvo u Čačku. Sazrevanje je rano. Njen plod je srednje krupan, težak oko 7 grama, zatupastog olika i sedefasto žute boje. Na sunčanoj strani pojavljuje se lepo rumenilo, pa je veoma prijatna za oko i atraktivna za dvorišta. Meso je polu meko sočno i poprilično osvežavajuće. Sablo ove vrste je serednje bujno. Jako je osetljiva na udarce pri berbi i nije pogdna za transport.
Italijanske novije sorte
Durope Nero I – Italijanska sorta koja sazreva kad i Van. Plod joj je veoma krupan, težine oko 9 do 19g, bubrežastog su oblika tamno crvene boje. Ovo je vrlo kvalitetna trešnja , ali nije baš najbolje rodnosti
Durone Nero III – Ovo je novija italijanska sorta, koja sazreva dva do tri dana posle Stele. Veoma mnogo rađa i to uvek redovno. Plod ove italijanske sorte je krupan težine i do 11 grama, jarko crvene boje, veoma prijatne arome i izgleda. Ova sorta veoma je zastupljena u Italiji i Francuskoj.
Vitoria – Novija Italijanska vrsta trešnje. Sazreva vrlo kasno, ali rađa jako mnogo i redovno. Plod joj je srednje krupan do 7 grama, okruglastog je oblika. Purpurna crvena boja njenog ploda pridodaje njenom lepom izgledu. Meso joj je aromatično i slatko. Pogodna je za industrijsku berbu i svaku vrstu prerade.
Nove sorte trešanja niskog rasta
Nove pdloge za trešnju Gisela 5, omogućuje nam kalemljenje, tako da možemo dobiti patuljaste sadnice trešanja. Plodovi se beru sa zemlje, tako da nam se uložemo brže i vrati. Neke vrste patuljastih trešanja su samo plodne. Trešnje niskog rasta brzo rađaju.
Nove i poprilično zanimljive patuljaste trešnje drugačijih sorti, mogu se saditi i u većim posudama, ali moramo dodati preparat za zadržavanje vlage u zemlji. Pored toga što daju sočne plodove, one mogu biti i sjajan ukras, a i ne zauzimaju mnogo prostora.
Patuljasta trešnja dostiže visinu manju od 1 metra, dok stubaste trešnje ne prelaze visinu od 2m.
Stubaste trešnje se gaje prve dve godine uz pomoć naslona, kako bi se sprečilo krivljenje voćke usled vetra. U prvoj godini nakon sadnje ne treba vršiti orezivanje trešnje. Nakon toga sve izbile mlade trebe prekratiti u toku leta na 5 do 10cm. Kada postignu visinu od 2,5 metara, skratiti vrh na 2,2 metra i stalno održavati tu visinu.