Home Pečurke Proizvodnja pečurke šitake

Proizvodnja pečurke šitake

by admin

Najčešće gajene vrste gljiva su šampinjoni i bukovača. Pored njih u novije vreme sve više se gaji šitake.

Uz bukovaču šitake se može uspešno gajiti u bašti zaštićenog prostora i u odgovarajućim objektima.

Hranljiva i kulinarska vrednost ove gljive je znatno veća nego šampinjona. Sadrži prosečno oko 13-14% belančevina, 1,5-2,5% masti, te značajne količine esencijalnih aminokiselina. Od vitamina sadrži B1, B6, B,12, A2, C, D, E i K. Bogata je mineralnim materijama, ima lekovita svojstva, smanjuje holesterol u krvi, povećava otpomost prema virusima a ekstrakt ima antikancerogeno svojstvo.

Gljiva šitake može se proizvoditi na tradicionalan način, na drvenim oblicama, kako se i današ najčešće radi u Japanu, ili na odgovarajućem supstratu. Proizvodnja na supstratu je ekonomična i tehnološki postupci su dosta slični proizvodnji bukovače. Kao supstrat koriste se biljni ostaci kao što su slama žitarica, strugotina drveta, slama leguminoza i slično. Veoma dobri rezultati postižu se na supstratu koji je napravljen od mešavine slame graška od piljevine i mekinja. Proizvodnja se pri tome odvija u tri faze.

gljive sitake 1

Priprema supstrata – Prva faza obuhvata pripremu supstrata, sitnjenje i sterilizaciju. Nakon sterilizacije, supstrat se ohladi, inokulira micelijom, dobro izmeša a potom se pune vreće. Vreće se čvrsto nabiju i izbuše na više mesta radi lakše razmene gasova.

Inkubacija – Druga faza je inkubacija (prorastanje supstrata micelijom) koja se odvija na temperaturi 20-22°C i traje oko 30 dana. Završetak ove faze je kada micelija potpuno proraste supstrat, odnosno kada se beličasta paučina pojavi na unutrašnjoj strani vreće.

Plodonošenje – Treća faza plodonošenje. U ovoj fazi je najbitnije održavanje vlažnosti na nivou 85-90%, temperature na 20°C i redovno provetravanje. Prva berba je izme- đu 40-45 dana nakon usejavanja, a sledeća za 10-12 dana. Period plodonošenja traje 60-70 dana. U zavisnosti od održavanja uslova i kvaliteta supstrata, prinos je 20-30% od težine supstrata.

Najpogodnije drvo za gajenje na oblicama su hrast, bukva, breza i pitomi kesten. Trupci treba da budu 1,0-1,5 m dugi i 8 do 12 cm debeli. Koristi se sveže posečeno drvo (ne starije od 5 meseci). Drvo se navlaži (zalivanjem ili potapanjem u vodu). Vlažnost je optimalna, ako se piljevina od tog drveta stiskanjem u šaci formira u grudve koje se ne raspadaju.

Za gajenje se koristi mesto u bašti zaštićeno od direktnog sunčevog svetla i jakog vetra. Micelija se seje u rez, napravljen testerom na dva mesta u oblici. Rez napunjen micelijom prekrije se plastičnom trakom, koja se pričvršćuje za drvo. Tako zasejane oblice poslažu se na odabrano mesto jedna preko druge, prekriju se sa 20 cm debelim slojem vlažne slame i sve zajedno se pokrije plastičnom folijom. Na foliji se izbuši 5-6 rupa na svaki m2. Zasejava se i pomoću specijalnih čekića, s kojim se ukucavaju komadići već proraslog drveta u nove trupce koje želimo da zasejemo.

Najpogodnije vreme za setvu micelije je proleće. U toku 3-4 meseca micelija proraste trupac i za to vreme nije potrebno ništa raditi. Onda se otkrivaju trupci i postavljaju u kosi položaj jedan do drugog. Ovako složene trupce treba jednom nedeljno zaliti, i ako je godina vlažna onda se u jesen javljaju prva plodna tela, ali prva berba je najčešća iduće godine. Optimalna temperatura za razvoj plodnih tela kreće se od 14-20°C, a optimalna vlažnost od 80-90%. Trajnost drveta zasejanog gljivom iznosi 5-6 godina. Za to vreme postiže se prinos 15-20% težine zasejanog drveta.

Preporučujemo