Uzgoj egzotičnog voća i povrća u Srbiji

0

Uzgoj egzotičnog voća i povrća i te kako može biti unosan posao ali je potrebno dosta truda i rada. Egzotično voće traži posebne uslove za uzgoj i može biti vrlo osetljivo na domaće uslove i klimu.

Dugo se na našim prostorima gaje neke vrste egzotičnog, odnono tropskog i suptropskog voća kao što su ananas, kivi ili banana, pomorandža, limun… ali to su uglavnom neke posebne patuljaste vrste, namenjene uzgoju u saksiji i kućnim uslovima i redje tek o dekorativnim varijetetima.

Vrste egzotičnog voća u povrća koje mogu biti pogodne za gajenje u Srbiji su izmedju ostalog guava, hokaido tikve, korejske dinje, marakuja, kivano, indijanske banane, stevija, batat…

Iako verovatno za više od polovine oviog voća nismo ni čuli niti znamo kako izgledaju, tržište je uvek znatiželjno i svakako će želeti da proba nešto novo, naročito umajući u vidu visoki procenat vitamina, ppsebno vitamina C u egzotičnim plodovima.

Uzgoj egzoticnog voca

Gajenje u plastenicima omogućava da domaći proizvodjači budu u prednosti u odnosu na uvozno voće i povrće jer će se tržište uvek radije odlučiti za svežu namirnicu, a ne onu koja je dugo putovala do prodavnica.

Osim toga, prednost leži i u tome što u našum krajevima nema štetočina i bolesti koje bi mogle imati negativan uticaj na ove egzotične kulture.

Uslovi gajenja

Da bi proizvodnja egzotičnog voća i povrća bila isplativa i uspešna, zasadima i usevima je potrebno obezbediti relativno visoke temperature koje ne smeju da padnu ispod nule.

Egzotične kulture preporučljive su za gajenje na manjim posedima ili u plastenicima. Tako na primer , biljka batat, može po hektaru doneti veći prohod u odnosu na na bilo koju žitaricu, a posebno kivano koji je poznat po visokom procentu minerala i važnih vitamina.

Pored visokih temperatura i dosta svetlosti, ovim biljkama je potrebno redovno i obilno zalivanje, i prihranjivanje.

Batat i kivano

Batat najviše liči na nama poznati krompir. Ali, neće ga napadati plamenjača ili zlatice. Ne zahteva prskanje. Listovi batata se mogu koristiti kao spanać a krtola se priprema potpuno isto kao krompir – kuva se, peče, prži, a od nje se može dobiti i ukusno egzotično brašno. Batat daje seme koje se uspešno može koristiti za razmnožavanje.

Kivano, je afrički srodnik krastavca koji ima brojne prednosti pored vrlo velikih prinosa. Plod može dugo stajati i biti svež na sobnoj temperaturi. Osim za hranu, koristi se i za spravljanje vitaminskih sokova, nekih pića i koktela. Kivano je bogat ogromnim količinama minerala i vitamina. Ukus kivana zavisi od faze zrenja, kao i boja. Najukusniji je kada mu je unutrašnjost tamno zelena.

Kivano ima velike bodlje koje su mu prirodna zaštita od divljači. Iako su Australija i Novi Zeland glavni proizvođači, može se uspešno gajiti i na našim prostorima. Uzgoj u susednoj Hrvatskoj je već zaživeo.Tokom berbe ima dosta posla jer kupci zahtevaju da bodlje budu čitave, a kivano se mora i očetkati, izvagati i uredno sortirati. Bere se iskjučivo rukavicama.

Preporučljiva je i sadnja plavog andskog krompira koji je veliki delikates na zapadu Evrope i koji ima ukus sličan kestenju.

Indijska banana ili Paw paw

Indijanka banana inače raste u pretežno hladnoj klimi pa će dobro podnosi ti i hladnoću na našim prostorima. Potiče iz istočnih delova SAD-a. Sadnice se mogu naći u prodaji u nekoliko domaćih rasadnika. Ovoj biljci odgovara lagano kiselo humusno tlo i obilno zalivanje.

Listopadna je biljka i može se uzgajati kao grm ili i kao drvo jer može da poraste i do 8 metara. Indijanskabanana je vrlo otporna biljka na štetočine i nećete morati nikada da je prskate, jer poseduje sopstveni prirodni insekticid.

Paw Paw daje plodove treće godine posle sadnje. Plodovi se konzumiraju tako što se iseku na pola, odstrane se semenke i kašičicom se jede sveža i meka kremasta pulpa. Kora i semenke se ne smeju jesti jer mogu biti vrlo otrovne. Paw Paw je odličan izvor vitamina B1, B2, B3 i C, zatim kalijuma, kalcijuma, fosfora i magnezijuma.

Ključ uspeha u gajenju egzotičnog voća i povrća najpre leži u visokim prinosima na manjim površinama pa ih tako mogu gajiti i vlasnici manjih zemljišnih poseda. Cene ovih plodova su relativno visoke, ali se, ako ih nudite na pijaci, brzo prodaju. Ako ugovorite i izvoz, još više ćete zaraditi, mada su stranci probirljiviji kupci koji dosta vode računa o estetici plodova, ali za to su spremni i da više plate.


Share.

Leave A Reply

error: Sadržaj je zaštićen !!