Saveti za uzgoj trešnje

0

Trešnja je vrlo zahvalno voće, može se gajiti veliki broj raznih sorti sa drugačijim vremenom zrenja, a potrošači, domaći ili u inostranstvu, su uvek spremni da za sveže i kvalitetne trešnje – dobro i plate, pa je isplativost gotovo izvesna.

Iako je trešnja prvenstveno stono voće, od nje mogu proizvoditi i neke preradjevine (kompoti, likeri, rakije) pa je tako dosta cenjena u konditorskoj industriji.

Procene pokazuju da se uložen novac u zasad trešnje može povratiti već u drugoj ili trećoj godini eksploatacije,a to je zapravo sedma, osma godina nakon sadnje. Proizvodnja trešanja će se uz adekvatnu negu i uzgoj, i uz povoljne vremenske prilike- gotovo sigurno isplatiti.

Uslovi za uzgoj trešnje

Trešnja je voćka otpornana niske temperature pa tako, u zavisnosti od sorte, može podneti i -28 stepeni. Osnovne razlike medju sortama odnose se na one sa mekanim mesom ploda i one koje imaju čvrsto meso (hrustavke).

Ipak, veće količine padavina u fazi dozrevanja trešnje,mogu da budu uzrok pucanja plodova i pojavu nekih bolesti kao i napade štetočina kao što je trešnjina muva.

Zemljište: Trešnji odgovaraju duboka, dobro drenirana i plodna zemljišta, nikako zbijena. Kalemljenje na podlozi divlje trešnje daje stablo koje je moguće gajiti i na ilovastom zemljištu. S druge strane, ako je zemljište duže vreme jako vlažno koren trešnje počinje da truli.

Djubrenje: Trešnja traži đubrenje sa većim sadržajem organskih materija uz zemljište neutralne do kisele reakcije, nikako karbonantno ili alkalno koje može uzrokovati hlorozu listova. Mineralna gnojiva, kao što su amonijum nitrat, urea, amonijum sulfat, KAN i UAN, dodaju se tokom aktivnog rasta u nekoliko navrata. U prvim godinama života trešnje, povećane su njene potrebe za hranivom, usled intenzivnog vegetativnog rasta.Sadnja: Voćke trešnje se sade sa razmakom od 2,5 – 3 m,čime se dobija veći broj sadnica na manjoj površini. Dobro je dase dve godine pre sadnje trešanjam zaseju višegodišnje leguminoze kao pretkulture. Posle gnojidbe nastupa rigolanje na dubini od 60 cm do jednog metra i to dva meseca pre sadnje. Nakon toga sledi tanjiranje i kopanje mesta za sadnju.

Navodnjavanje: Pošto koren trešnje ima veliku moćapsorpcije, dovoljna joj je mala količina vlage u zemljištu, odnosno oko 500 mm padavina godišnje. Trešnji ne prija visoka vlažnost vazduha i pogoduje joj suviji vazduh. Velika vlažnost vazduha može da uzrokuje slabu oplodnju, pucanje ili opadanje plodova.

gajenje tresnje

Berba: Trešnje moraju biti lepe crvene boje, ili žute sa crvenim tragovima. Plodovi treba da su čvrsti i hrskavi. Jednom ubrane trešnje neće dozrevati, pa se zato beru zrele. Plodovi trešnje mogu da se čuvaju u hladnjačama i do 30 dana na temperaturi od 0 do 1 stepen.

Orezivanje: Rezidba trešnje omogućava obnavljanje grana i rodnog potencijala. Rezidba se sastoji od skraćivanja grana i proređivanju suvišnih grana. Rezidbom se takodje omogućava lakša ručna berba jer se tako reguliše visina krune. Savet je da se ostavi što više umereno bujnih letorasta,koji rastu pod otvorenim uglom. Kod bujnijih stabala trešnje, rezidba se svodi na proređivanje grana.

Tretiranje hemijskim sredstvima

  • Zimsko prskanje trešanja obavlja se bakarnim krečom S 50 0,75% pre početka vegetacije,
  • Kada je otvoreno 5% cvetova , koristi se Chorus 0,025%
  • U fazi precvetavanja latičnih listića, koriste se Signum 0,06% i Tonus 0,025%
  • Kad su plodovi u porastu : Polyram 0,25% , a desetak dana posle: Fastac 0,015% Abastate(Armada) 0,075%-0,1%
  • Posle berbe na trešnji se primenjuju Polyram DF 0,25% Abastate (Vertimec) 0.075%-0,1%
  • Prskanje u oktobru obavlja se preparatom Cuprozin 35 WP 0,35%

Share.

Leave A Reply

error: Sadržaj je zaštićen !!