Protivgradna mreža – neophodna za maksimalne prinose

0

Iako je postavljanje protivgradnih mreža skup posao, reč je o neminovnosti za sve one koji žele da se uspešno bave voćarstvom. Protivgradna mreža kao zaštita od grada, obavezna je kako bi voćnjak dao maksimalne prinose. Njenom ugradnjom, veći broj plodova je ekstra kvaliteta.

Voćari koji su okrenuti intenzivnoj proizvodnji, moraju imati protivgradnu mrežu čiji je značaj višestruk. Osim grada, štiti i od ožegotina pa tako obezbedjuje miran san poljoprivrenicima. Protivgradne mreže dobijaju na značaju poslednjih godina jer daju i veći efekat kod iskorišćenja pesticida.

Protivgradna mreža – skupa investicija

Pošto kvalitetna proizvodnja zahteva ozbiljna ulaganja, pripremite se na malo veći trošak. Prosečna cena po hektaru za protivgradnu mrežu je 10 000 do 15 000 evra, odnosno, cena po aru je 100 do 150 evra. Cena zavisi od oblika i toga koje su dimenzije parcele, međurednog odstojanja, visine i vrste stubova. Poljoprivredni proizvodjači kažu da se investicija isplati za par godina.

Protivgradna mreza 2

Rezultati

Uz protivgradnu mrežu, obezbedjuje se da su plodovi potpuno zdravi, zaštićeni, i naravno, bez oštećenja od grada, sunca i ožegotina. Očuvani su i list i stablo. Vremenske nepogode, ne mogu naškoditi voću ni drugim kulturama.

Zaštita od insekata

Osim toga što štite od padavina, protivgradne mreže za voće su i moćna prepreka najezdi insekata i zaštita od jakog Sunca. Voćari se slažu da je bolje imati jedan hektar pod mrežama nego 15 hektara bez njih.

Najviše zbog finansijskog faktora, procenjuje se da je u Srbiji natkriveno tek oko hiljadu hektara voćnjaka – najviše jabuke, kruške i breskve.

Pun sistem isplativosti podrazumeva, osim protivgradne mreže još i zalivni sistem kap po kap.


Proizvodjači protivgradnih mreža

Za plantaže voća (breskve, trešnje, jabuke…) protivgradne mreže uglavnom imaju fabričke garancije od 8, 10 ili 15 godina dok u praksi služe 12-15, pa čak i do 25 godina. Stubovi mogu biti drveni impregnirani po celom preseku ili betonski.

Uslovi montiranja i ceo posao se ugovara najmanje 6 do 8 sedmica ranije. Najbolje cene od proizvođača dobijaju se krajem godine.

Za plantaže maline, jagode, kupine i borovnice, na kojima su medjuredna rastojanja od 2 do 3,2 metra, montiraju se protivgradne mreže širine 1,4 i 2 metra.

Montaža protivgradnih mreža za navedenee voćne vrste uglavnom funkcioniše po sistemu “uradi sam” jer je posao vrlo jednostavan, naravno, za one koji imaju iskustvo maker postavljanja špalira. Uvek postoji mogućnost da uz nadoknadu, taj posao odrade profesionalni monteri.

Osim najpopularnije protivgradne mreže na tržištu se mogu naći i mreže za zasenu sa rokom trajanja od 10 do 12 godina, kao i kišne kape kao uspešno rešenje za zaštitu plantaža trešanja i maline od kiše.

Mreže za plastenike

Za ublažavanje sunčevog zračenja preporučljive su mreže za zasenjivanje.S njima se intenzitet svetla smanjuje u zavisnosti od gustoće tkanja mreže za 30 do 60 posto. Za povrće i začinsko bilje i za većinu cveća, preporučena gustoća mreže je 30-40%. Za proizvodnju tropskog ukrasnog bilja gustoća mreže treba da daje senku od 50 do 80%.

Savremeni plastenici mogu se opremiti u mrežama za zasenjivanje koje su nalik zavesama koje se vodoravno pomeraju u zavisnosti od potreba. Različitog su tkanja, gustoće i boje. Materijali od kojih se mreže prave su polietilen i polipropilen.


Share.

Leave A Reply

error: Sadržaj je zaštićen !!