Orezivanje voća – osnovno uputstvo i smernice o orezivanju voća

0

Profesionalno voćarstvo zahteva do tančina isplaniran sistem orezivanja stabala. Kako bi rod bio što bolji, svo voće treba da se orezuje. Orezivanje voća omogućava da se uklone uveli, oboleli i oštećeni delovi biljke, da se napravi balans između prodiranja i zaklanjanja svetlosti jer kroz dosta gustog lišća, sunce ne može da prodre u krošnju i plodovi ne mogu da sazru. S druge strane, ako nema dovoljno lišća, neće biti ni dovoljno važne fotosinteze.

Rezidba voća otvara strukturu granja zbog boljeg protoka vazduha i smanjuje rizik od gljivičnih infekcija, uklanja kolonije štetočina, kontroliše bujnost, i naravno oblikuje krošnju drveća.

Osnovno uputstvo i smernice o orezivanju voća

Drveće i žbunje imaju dve faze rasta – u proleće kada kreće počinje talas novih izdanaka koji se usporava tokom leta, kada biljka energiju usmerava na sazrevanje plodova. Pred kraj leta, i u jesen kreće druga faza rasta listova koja inače kratko traje. Orezujte zimi, ako želite da biljka više raste, a teleskop makaze pripremite za rezidbu leti ako želite da kontrolišete njenu bujnost. Za zimsko orezivanje preporučljiva su stabla jabuke i kruške.

orezivanje teleskopom

Stabla u vidu lepeza, osmanluka, piramida, kordona i palmeta treba orezivati u leto kako bi se što bolje kontrolisao oblik krošnje. Mlada stable, posle sadnje se uglavnom orezuju zimi, osim breskve, koje su često osetljive na infekciju gljivom citosporom.

Na stablima voćaka morate znati da razlikujete pupoljke cvetova i plodova od pupoljaka listova i izdanaka koji su pljosnati i zašiljeni, i smešteni su blizu stable. Pupoljci plodova su obliji i deblji i više okrenuti na suprotnu stranu u odnosu na granu.

Izbegavajte orezivanje po vlažnom vremenu, jer je tada drveće posebno osetljivo na gljivice.

Oblikovanje voćaka

Standard  – Ovo je tradicionalan način oblikovanja za jabuke, kruške i dunje u domaćim voćnjacima. Krošnja je uglavnom iznad visine čoveka, pa su potrebne merdevine što nije preporučjivo za male bašte.

Voćke oblikovane u jednoj ravni – Za podupiranje se primenjuje sistem paralelnih vodoravnih žica.

Otvorena sredina  – Oblik je zaobljen ili peharast i nema središnjeg stabla iznad tačke na kojoj krošnja počinje sa grananjem. Olakšava berbu i pogodno za višnje, kruške, breskve…

Osmanluk – Središnje stablo ima naspramne parove vodoravnih grana. Najčešće su u 3, 4 ili 5 redova. Niski osmanluk koji ima jednan red zove se „finta”. Pogodan za jabuke i kruške.

Palmeta  – Obrada koja liči na osmanluk osim što su grane usmerene nagore pod uglom od 45°. Stil je popularan u viktorijanskoj Britaniji a odgovara jabukama i kruškama.

Središnja vodilja  – Drvo ima središnje stablo i grane raspoređene u redove, odozgo do dole, i delimično piramidalan oblik. Pogodno je za jabuke, kruške, šljive i trešnje.

Kordon  – Pojedinačno stablo ima mnogo kratkih plodonosnih izdanaka, ili je reč o sistemu kraka celom dužinom. Može da bude uspravno, ili pod uglom. Postoje i dvostruki ili višestruki kordoni a odgovaraju jabukama, kruškama i šljivama.

Lepeza  – Oblik pogodan za trešnje, smokve, kajsije, breskve… Grane se dele i usmeravaju zrakasto prema gore, na visini od 60 do 75 cm.

Kako krenuti sa orezivanjem?

Proredite krošnju odstranjivanjem svih grana koje su previše zbijene i koje rastu ka unutrašnjosti krošnje, kao i mladice koje su krenule na gore. U kasnu zimu možete podmladiti prestarela stabla jabuka i krušaka,ali pažljivo – godišnje se sme odstraniti maksimalno četvrtina krošnje drveta.

Prve godine je sasim dovoljno da odstranite mrtve i obolele grane, kao i one koje su previše zbijene. Druga godina je vreme uklanjanja izdanaka koji rastu na gore dok se oni dugački koji nose plodove samo skraćuju. Pravilo je da se slabi, tanki izdanci mnogo skraćuju, a debeli manje a vrlo povijene, stare grane na kojima je sazrevalo dosta voća, odstranjuju se do mladog, horizontalnog izdanka.

Preporučujemo da pogledate sledeći video o rezidbi voća: 


Share.

Leave A Reply

error: Sadržaj je zaštićen !!