Zahvaljujući biološkim karakteristikama (višegodišnja zeljasta, stalno zelena biljka) , jagoda se može saditi tokom cele godine.
Međutim, od vremena sadnje će u znatnoj meri da zavisi rodnost i kvalitet plodova, ne samo u prvoj godini posle sadnje, već i u narednim godinama.
Početak sadnje jagode zavisiće prvenstveno od klimatsko – meteoroloških uslova, od blagovremene nabavke sadnog materijala, pripreme zemljišta, kao i od načina i sistema gajenja.
U našoj zemlji jagoda se najčešće sadi, kao i druge voćke, tokom jeseni i proleća, što za ovu vrstu nije optimalno vreme sadnje.
PROLEĆNA SADNJA JAGODA
Sadnja jagode u proleće se obavlja onda kada nije iz bilo kojih razloga mogla da se obavi jesenja sadnja. Za ovu sadnju se koriste živići koji su bili utrapljeni, a vrlo često i oni živići koji predhodne jeseni nisu ni vađeni iz matičnjaka zbog nedovoljno razvijenog korenovog sistema. Ovu sadnju treba obaviti što ranije u proleće, najbolje neposredno pre kretanja vegetacije (ali ne u vreme mrazeva) , jer je mnogo bolji i brži razvoj korena kod onih živića koji nisu počeli intenzivno da razvijaju nadzemne organe. Ukoliko se koriste živići koji su čuvani u hladnjači, sadnja se može obaviti u toku svih proletnih meseci.
Sadnja u proleće se ne preporučuje, jer znatno povećava troškove proizvodnje, a u prvoj godini nema prinosa. Prolećna sadnja ima jedino opravdanje u područjima na većim nadmorskim visinama i u severnijim rejonima, gde je neophodno da se bokor jagode u toku vegetacije dobro razvije i ukoreni.
LETNJA SADNJA JAGODA
Ova sadnja se može obaviti tokom svih letnjih meseci. Međutim, letnja sadnja je najbolja od prve dekade jula do sredine avgusta. Jagoda posađsna sredinom jula, naredne godine može dati značajan prinos, čak i do 10000 kg/ha.
Za letnju sadnju najbolje je koristiti »frigo materijal« tj. Živiće koji su čuvani u hladnjači.
Za ovaj termin sadnje izuzetno je značajno da ima dovoljno vode, kako za zalivanje neposredno posle sadnje, tako i za još 2 – 3 zalivanja u toku vegetacije (dok se biljke dobro ne ožile). U zemljama intenzivne proizvodnje jagode, problem zalivanja se ne postavlja, jer se jagoda gaji uz obavezno navodnjavanje i zastiranje zemljišta RUS folijom.
JESENJA SADNJA JAGODA
U našoj zemlji ova sadnja se obavlja od druge polovine septembra, pa do prvih mrazeva. Živići posađeni u ovom roku nemaju dovoljno vremena da se dobro ožile i da razviju jak i dubok koren, zbog čega često stradaju od prvih zimskih mrazeva.
Pri ovom terminu sadnje ne očekuje se značajan prinos naredne godine, već tek u drugoj godini posle sadnje. Za sadnju se koriste živići iz tekuće vegetacije. Međutim, i pri ovom terminu sadnje važi isto pravilo, da će živići posađeni krajem septembra dati znatno veći prinos nego oni posađeni kasnije (u novembru npr.).
PRIPREMA ŽIVIĆA ZA SADNJU
Za uspešno gajenje jagode neophodno je da su živići potpuno zdravi i što bolje razvijeni. Za sadnju su najbolji jednogodišnji živići koji potiču od autentičnih, slekcionisanih i garantovano zdravih matičnih biljaka.
Najbolji prijem pri sadnji se postiže živićima zasađenim neposredno po vađenju iz matičnjaka. Ako je prošlo duže vreme od skidanja živića do sadnje na stalnom mestu, potrebno ih je osvežiti prskanjem vodom, a žile držati u vodi 12 – 24 sata.
Neposredno pred sadnju živiće treba pregledati, oštećene, trule ili suve odbaciti, suve žile osvežiti orezivanjem, a preterano duge skraćivanjem za 1/3 dužine. Poželjno je da se tako pripremljeni živići jagode pre sadnje umoče u rastvor plavog kamena ili potope u kašu napravljenu od goveđe balege i zemlje u odnosu 1: 1.
Najbolje je živiće saditi kada je vreme oblačno, a pripremljeno zamljište umereno vlažno. Živiće treba saditi na dubinu na kojoj su bili u matičnjaku. Posle sadnje živiće treba obavezno zaliti.