Veliko interesovanje koje vlada za upotrebu jaja japanske prepelice, kao i njeno gajenje, neosporno iziskuju da se sagledaju osnovne karakteristike ove vrste ptice.
Ona se uopšte ne raskvocava, što joj je omogućilo da neprekidno nosi jaja. Izgubivši nagon za ležanje na jajima japanska prepelica snese po jedno jaje svakih 18 sati, a počinje nositi već od 35 do 40 dana starosti. Kada prepe – lica smanji nosivost, to jest kada snese samo 20 jaja mesečno, zamenjuje se mlađom ženkom. Ona može da bude dobra nosilja godinu do godinu i po, a posle se zamenjuje mlađom ženkom. Prema podacima koji postoje u veštačkim uzgajalištima, japanska prepelica u toku 12 meseci može da snese 274 komada jaja uz odgovarajuće uslove ishrane, nege i držanja. Može se računati da prepelica prosečno snese oko 250 komada jaja za godinu dana.
Veliki broj snesenih jaja i sposobnost da od 35-40 dana može da pronese, privukla je veliki broj uzgajivača i u našoj zemlji. Posebno je prepelica pridobila proizvođače svojim kvalitetnim mesom i lekovitim jajima. Obzirom na dve najvažnije osobine koje poseduje: brza reprodukcija, kvalitetno meso i lekovita jaja, raširilo se gajenje i u Evropi, a naročito u SAD.
Oblik, veličina i boja jaja
Prepeličije jaje ima „jajast“ oblik. Vrlo retko može da se pojavi okrugli ili neki drugi oblik, a i oni se smatraju normalnim oblicima. Prepeličija jaja su vrlo mala, ali u odnosu na veličinu ptice, koja ih je snela, može se reći da su normalne veličine. Šest prepeličijih jaja teže koliko jedno kokošije jaje.
Težina jaja kreće se kod ženki starih preko tri meseca od 7, 55 do 12, 35 grama. Prosečna težina jaja je 9, 78 g. Mlađe ženke nose nešto sitnija jaja. Kod japanske prepelice dimenzije jaja kreću se od 28, 5 x 22, 0 mm do 36, 0 x 25, 7 mm, sa srednjom vrednosti od 30, 9 x 24, 2 mm.
Jaja su različite boje. Najčešća boja je bela sa krupnim i sitnim pegama, bela sa raznovrsnim šarama, otvoreno i zatvorenosiva, siva sa belim tačkicama, siva sa tačkicama zatvorene boje koja prelazi u ljubičastu.
Najbolja su bela sa pegama i šarama. Prilikom nasađivanja jaja, treba voditi računa o obliku, boji i veličini jajeta.
Sposobnost reprodukcije u japanskih prepelica je veoma izražena. Pord već pomenute vrlo visoke nosivosti, ona se izražava i kroz relativno kratak period inkubacije, koji traje 16 dana.
Ušicaj odnosa polova na broj snesenih jaja
Iz podataka o gajenju prepelica u fazaneriji „Dobanovački zabran“ možemo videti da je nosivost trajala u toku cele godine sa manjim prekidima. Prosečno je svaka prepelica snela 250 jaja. Težina jaja iznosila je 8—10 g, što znači da je svaka ženka snela 1. 520 kg mase jaja. Ako se ovome doda brzo sazrevanje i odlične tovne sposobnosti, dolazi se do zaključka da je ova prepelica proizvođač jaja i mesa. Težina prepelica u ovoj proizvodnji kretala se od 120 do 130 g. Mužjaci su lakši od ženki. Odnos polova je bio 2: 1, ali je nešto mužjaka držano u rezervi. Petlovi su držani odvojeno od koka i puštani kod koka jednom dnevno 15 – 20 minuta. Dešavalo se da koke, nenaviknute na petlove, tuku petlove i nerado se pare. Pored toga nosivost nije bila zadovoljavajuća kao i broj oplođenih jaja.
Da bi se došlo do saznanja kako treba držati matično jato i u kom odnosu, postavljeni su ogledi.
U 20 kaveza stavljene su po dve koke i jedan petao, to jest 2: 1, a u drugi kavez, jedna koka i jedan petao, odnos polova 1: 1. Jaja su evidentirana svaki dan, posebno za svaki kavez. Nosivost koka, koje su bile u kavezu u odnosu 2: 1 (dve koke, jedan petao) bila je 42, 57 jaja po koki.
U drugih 20 kaveza gde je odnos polova bio 1: 1, svaka koka je snela 46 komada jaja. Ogled je trajao tri meseca, od 17. Aprila do 17. Avgusta. Iz ogleda se može zaključiti da je veća nosi – vost kod prepelica gde je odnos koka prema petlovima 1: 1. Prepelice koje su bile u tom odnosu, dale su za tri meseca 46 komada jaja po koki, a prepelice koje su bile u odnosu polova 2: 1, dale su dale su 42, 57 komada jaja po koki. Međutim, od svi snesenih jaja veliki broj je bio neoplođen. Ponovo je postavljen ogled da bi se utvrdila oplođenost jaja.
Na osnovu istraživanja možemo utvrditi sledeće:
Matično jato treba držati na podu u odnosu polova 1: 1, jer ćemo samo tako dobiti veći broj snesenih oplođenih jaja.
Prepelice su male ptice, za njih nije potreban visok kavez, ali u nizak ne bi mogao da uđe radnik, da bi sakupljao jaja. Kod ovog načina držanja matičnog jata mora se povesti računa o načinu sakupljanja jaja. Postupak sa jajima za inkubaciju mora da bude pažljiv i stručan. Jaja je najbolje pakovati u kutije odgovarajućeg oblika sa mekom podlogom, jer zbog tanke ljuske moguća su oštećenja. Ova oštećenja mogu biti u vidu razbijanja ljuske, ili da usled potresa dođe do smanjenja procenta leženja. Naprsnuta ljuska, takođe, može biti jedan od činilaca, koji utiču na neoplođenost jaja. Te naprsline su vrlo male, tako da se ne mogu videti golim okom. One se tek vide prilikom pregleda lampom. Jaja prepelica imaju tanku ljusku, vrlo su osetljiva i brzo naprsnu.
Prilikom pregleda jaja utvrđeno je da je veći broj neoplođenih jaja, kod podnog sistema, bio sa naprsnutom ljuskom.
To znači da treba vrlo pažljivo postupati sa jajima, jer naprsnuta jaja utiču na plodnost. Takođe je potrebno napraviti takve ispuste iz kojih se mogu sakupljati jaja da se ne polupaju.