Ishrana je jedan od najvažnijih faktora za održavanje prepelica u dobroj fizičkoj kondiciji, kao i omogućavanje normalnog rasta i proizvodnje jaja. Obzirom da na ishranu otpada od 60 do 70% troškova, potrebno je za postizanje maksimalnog uspeha prepelice hraniti izbalansiranim smesama.
Hranljive materije potrebne japanskoj prepelici su: proteini, ugljeni hidrati, masti, voda, minerali i vitamini. Iako su sve ove materije neophodne, voda je, ipak, najneophodnija. Čista, sveža voda mora biti obezbeđena u bilo koje vreme, a naročito za vreme toplog i vrućeg vremena. Težinski prepelica zahteva dvostruku težinu vode od težine suve hrane koju uzima. U toploj letnjoj sezoni, kao i kod veće prisutnosti soli u suvoj hrani, potrebno je dvostruko više vode u odnosu na hranu.
Brz rast se obično postiže visokoproteinskom hranom, kao što su: riblje brašno, sojino brašno i obrano mleko, naročito kod mladih prepelica, a i ženke ranije i češće nosejaja.
Ako je ishrana isključivo biljni protein, mora se dodavati Di Ca P (dikalcijum fosfat).
Proteini su potrebni za rast i proizvodnju jaja. Protein je najskuplji i mora biti obezbeđen iz visokokvalitetnog izvora. Kvalitet proteina bazira se na sastavu amino – kiselina u hrani, kao i prisustvu tih amino – kiselina u probavnom traktu prepelica za vreme varenja.
Proteini su supstance stvorene od većeg broja amino – kiselina. Prilikom unošenja u organizam putem hrane, proteini se razlažu u crevima u amino – kiseline koje ulaze u krvotok. Krvotok ih prenosi u tkiva raznih organa i oni uzimaju amino – kiseline, koje su im potrebne za funkcionisanje.
Nedostatak samo jedne neophodne amino – kiseline može poremetiti iskorišćavanje svih ostalih amino – kiselina. Ukoliko postoji nedostatak jedne amino – kiseline koja je zamenljiva, hranljiva vrednost proteina se ne menja.
Ako je ishrana isključivo biljni protein, treba dodavati Di Ca P (dikalcijum fosfat).
Preporučuje se da se hrani doda 3, 5% dikalcijum fosfata, koji se može povećavati na 3, 9% za vreme toplog vremena, kad prepelice uzimaju nepggo manje hrane, ali zahtevaju kalcijum kod nošenja jaja.
Od posebne je važnosti da hrana bude sveža i da se drži u pokrivenim posudama s poklopcem, koji se dobro zatvara, u čistim i hladnim prostorijama.
Hrana koja je uskladištena duže od 8 nedelja, podlože – na je kvarenju i gubitku vitamina, naročito za vreme toplih dana.
Ishrana prepelica za rasplod
Imajući u vidu veliki značaj ishrane za sva živa bića, a pogotovo za bića od kojih se očekuje velika produktivnost, mora se obratiti pažnja na njenu ishranu.
Hrana je uopšte značajan faktor za uspešno gajenje. Prepelice u prirodi nemaju naročite prohteve u pogledu hrane, jer pretežno jedu žitarice i mogu da žive bez nekih posebnih dodataka.
Međutim, prepelice koje se drže u kavezima i hrane žitaricama, ne nose onoliku količinu jaja, koliko ova vrsta može dati. Hrana koja se isključivo zasniva na žitaricama nepovoljno utiče na razmnožavanje.
U periodu nosivosti, jedna ptica dnevno troši 20 – 22 grama hrane. Intenzitet nosivosti u zavisnosti je od kvaliteta hrane. Za prepelice nosilje hrana mora da sadrži dovoljne količine proteina, mineralnih materija i vitamina. Proteinski deo hrane mora da sadrži neophodne amino – kiseline u potrebnom odnosu.
Iskustvo je pokazalo da jaja mogu biti neoplođena i zbog nedovoljno hranljivih materija u hrani. Vitamin E treba dodati hrani koja je namenjena prepelicama za rasplod. Znamo da je hrana glavni faktor plodnosti kod prepelica za rasplod, zato promena u sastavu hrane mogu da dovedu do prekida nošenja jaja, kao i da izazovu nepovoljne posledice.
Danas postoje mnoge fabrike stočne hrane i mešaonice, pa nije poželjno da pojedini uzgajivači prepelica samoinicijativno prave hranu. Sam sastav hrane kao i izračunavanje hranljivih jedinica, nije jednostavno, posebno za one, koji u tome nisu stručnjaci.
Sastav smeše kojom se hrane prepelice nosilje je: kukuruz. Pšenica, riblje brašno, mesno brašno, obrano mleko, dehidrirana lucerka, kvasac, mineralne soli, vitamin A i D3, kompletna doza B i C vitamina, protein i masnoća.
Ovoj hrani dodaje se sitno iseckana lucerka, koja Služi kao dopuna proteinima, kalcijumu i vitamina.
Ishrana mladunaca
Hranjenje izleženog podmlatka treba obavljati u prvoj nedelji života 5 puta u toku dana, u drugoj 4 puta, a zatim podmladak i prepelice koje nose jaja, treba da imaju hrane po volji. Kako je kod podmlatka intenzitet rasta i razvitka veoma izražen i potrebe u hrani su velike.
Prema podacima od prvog do tridesetog dana života za jednu prepelicu potrebno je oko 300 g hrane. U kasnijem. Gajenju i u periodu nosivosti jedna prepelica dnevno troši 20 – 22 grama hrane.
Mladim prepelicama potrebna je hrana sa više vitamina.
Najbolje je za ovu svrhu koristiti kompletne smeše u kojima su pomenute komponente pravilno izbalansirane.
Kad se jednom odabere hrana, ne treba je menjati, izuzev u slučajevima kada je to neophodno. Promena hrane može da izazove promene perja i prekid u nošenju jaja.
Ishrana prepelica u tovu
Hrana je važan faktor, koji utiče na rast težine i mesa. Prepelicama u tovu treba davati hranu bbgatu ugljenim hidratima, kojima treba dodati i proteine.
Uticaj ishrane na broj snesenih jaja
Stvaranje jajeta je složen fiziološki proces. Taj proces počinje u jajniku ženke, gde se formira najvažniji deo jajeta – žumance. Kada jajne ćelije dostignu svoje razviće, odlaze u jajovod, gde dobijaju belance, opnu i, najzad, ljusku. Tom prilikom, ako u jajovodu ima spermatozoida, dolazi do oplodnje.
Smatra se da se ovaj složeni proces vrši pod uticajem hormona prednjeg režnja hipofize.
Potrebno je pošto se stvaranje jajeta vrši u ženki prepelici, da prepelica ima dovoljno materijala iz kog će stvarati jaje. Taj materijal ona dobija putem hrane.
Odnos među polovima
Mužjake i ženke ne treba držati u istom kavezu, zbog agresivnog ponašanja petlova. U jednom kavezu se drže 2 – 3 ženke, a mužjaci se smeste u pojedinačne kaveze. Svakodnevno se mužjak stavlja kod ženke, a njegov boravak u kavezu sa ženkama ne treba da bude duži od 10 minuta. Svakodnevno parenje se vrši u slučaju’slabe plodnosti i ako se ne može smatrati da plodnost zavisi od učestalosti parenja. U normalnim uslovima dovoljno je uneti mužjaka kod ženke jednom u dva dana. Za vreme parenja petlovi se prepoznaju po jednom karakterističnom cvrkutu. Čim petao uđe u kavez, približi se ženki i nastoji da je oplodi.
Udvaranje je veoma jednostavno i kratko. Ženka često neće da prihvati parenje. Sperma je kod mužjaka obilna i česta, tako da je normalno pomešana sa izmetom u vidu male lepljive mase. Parenje je slično kao kod kokoši, samo što je ženka prepelice u većini slučajeva manje popustljiva i nastoji da se otme mužjaku, tako da se sperma rasipa. To se ponavlja više puta, što zavisi od stepena nadraženosti mužjaka, ali suvišno je držati mužjaka i ženku u jednom odeljenju više od 5 do 10 minuta. U koliko se parenje vrši jedanput dnevno, kad je odnos polova 1: 2 (jedan mužjak i dve koke) ne može se izazvati zamor kod mužjaka.
Neki italijanski i američki uzgajivači prepelica primenjuju drugi način kod parenja, koji se zasniva na drugačijem odnosu polova. U ovom slučaju prepelice za rasplod drže se u grupama: jedan mužjak i 4 – 5 ženki, ne u odvojenim kavezima sa pregradama, već u ograđenom prostoru, gde su mužjaci stalno sa ženkama.
Za vreme parenja na mužjake treba obratiti pažnju, pa u koliko se primeti da ga ženke ne primaju, treba ga zameniti sa drugim mužjakom.
Svetlost
Svetlost je, takođe, značajan faktor kod gajenja prepelica i zato treba da je uvek ima dovoljno. Danju se koristi dnevna svetlost, koja dolazi kroz prozore, a noću mora da bude upaljena sijalica da bi ptice i dalje bile aktivne i nastavile da se hrane. Već smo rekli da prepelice nose jaja i u toku noći, kada nemaju veštačko svetlo, ali u tom slučaju nošenje jaja je smanjeno. Zbog toga se noću pali električna sijalica i to 2 – 3 sata ili celu noć. Sijalica od 25 W na m2 je dovoljna za manje uzgajalište. Postignuti su dobri rezultati i onda kada je sijalica gorela 2 – 3 časa, umesto preko cele noći. Ako želimo da prekinemo nošenje jaja, dovoljno je isključiti električno osvetlenje noću i držati ptice u tami.
Kada prepelice neprekidno žive pri veštačkom svetlu, nose jaja bez prekida, i kao dobre nosilje mogu izdržati najviše godinu do godinu i po dana.