Stočarenje može biti jedino onda dobro i korisno ako stoku pravilno hranimo prema njenoj potrebi i proizvodnim sposobnostima. Samo u tom slučaju možemo od stoke iskoristiti potrebne nam radne i proizvodne sposobnosti (mleko, meso, mast, vunu, kožu, rad itd.), radi kojih stoku konačno i držimo.
Da bi mogli, stoku koju držimo — gajimo, osigurati sa potrebnim količinama stočne hrane, treba da u skladu sa planom držanja, brojem i vrstama stoke, izradimo plan potrebnih količina stočne hrane, tako da tokom celog planiranog perioda (razdoblja) imamo dovoljne količine dobre i zdrave stočne hrane na raspolaganju.
Dakle osnovna svrha sastavljanja plana ishrane stoke jeste obezbeđenje stočnog fonda sa potrebnim količinama.. s očne hrane tokom celog planiranog perioda.
Za samu izradu „plana ishrane stoke“, treba raspolagati sa potrebnim podacima od kojih neke navodimo. U prvom redu treba znati i utvrditi što tačnije (u ovom slučaju kod planiranja ishrane svinja) broj svinja, i kretanje tog broja po mesecima, koje ćemo u toku planirane godine držati i to po kategorijama starosti — prasadi, nazimadi, krmača, nerastova, svinja u tovu. Zatim trebamo znati pojedinačne težine, rasu, uporabnu svrhu svinja (da li ih želimo gajiti za priplod ili toviti). zatim treba voditi računa o vremenu za koje se plan donosi — u zimskom periodu ishrane, naročito ako nisu podesne staje i obori, treba računati sa nešto većim količinama hrane.O svim navedenim podacima treba da vodimo računa da bi mogli pravilno i dobro planirati.
Kod ishrane svinja za tov treba voditi računa u prvom redu o vrstama raspoloživih hraniva, i nameni tova (da li želimo toviti svinje za meso ili mast), o dobu i zdravlju svinja određenih za tov, o rasnoj pripadnosti, hranidbenom stanju prilikom stavljanja u tov — da li su svinje jako ili srednje mršave. Zatim treba voditi računa o vremenu kad se stavljaju u tov, jer kako je napred kazano, u zimskom tovu, naročito kod slabih obgra, treba nešto više hrane nego u letnjem tovu. Samo u tom slučaju kad utvrdimo sve napred pobrojane važne podatke, možemo da postavimo pravilan plan ighrane, uz uslov poznavanja sastava pojedinih hraniva i načina odrađivanja obroka.
Za samo planiranje potrebe u hrani i izračunavanje manjkova, odnosno viškova u odnosu na raspoližive količine, služi nam priložena tabela „planiranje ishrane svinja“. Rad po ovoj tabeli je jedostavan i obavlja se po sledećem objašnjsnju. Ceo obrazac deli se na dva grupna dela i to na prvi deo, u kome se iznose potrebe u hrani, i drugi deo, u kome treba izneti sve količine hrane koje nam stoje na raspoloženju tj. one količine koje možemo sami proizvesti, nabavi ili ih imamo u rezervi.
[table id=1 /]
Objašnjene po pojedinim kolonama je sledeće:
kolona 1) podeljena je na dea perioda ishrane i to na zimki štalski period i letnji period sa ispašom. Ova dva perioda ishrane uzeta su zato, što se ishrana svinja uglavnom i deli na ta dva perioda. U zimskom štalskom periodu svinje se hrane gotovo isključivo sa spremljenom (konzerviranom) hranom — razna zrnasta hraniva, uljane pogače, seno, naročito lucerke, silaža, razni gomolji itd. U letnjem periodu ishrana svinja je velikim delom dvovrsna (kombinovana). U ovome se periodu ishrane svinje hrane sa zelenom — svežom hranom i sa spremljenom — (konzervi ranom) hranom. Na ovaj način podele ishrane na dva perioda zimski i letnji, obuhvaćena su dva najvažnija perioda ishrane svinja. Navedeni datumi za zimski period od 1.-X. do 1.-V. i letnji od 1.-V. do 1.-X. dati tu samo radi približnog označenja vremena i načina podele, međutim ti datumi su svakako različiti u raznim krajevima, — reonima naše države, jer oni u glavnom zavise od atmosferskih i visinskih prilika pojedinih krajeva, te zimski odnosno letnji period ishrane može biti kraći ili duži.
Kolona 2) U ovu kolonu ubeležavamo svinje po kategorijama starosti i upotrebnoj nameni.
Na primer: prasad od 3 meseca, nazimad od 14 meseci, krmače suprasne, krmače oprašene, krmače odbijene, nerastovi, svinje u tovu itd.
Kolona 3) U ovu kolonu ubeležavamo broj svinja navedenih u koloni 2.
Kolona 4) U ovu kolonu unosimo broj hranidbenih dana u planiranom periodu za svako grlo pojedinačno a u kolonu 5) za sva grla ukupno. Na primer ako u koloni stoji da imamo 4 svinje određene za tov, a svaka svinja približno treba da bude 150 dana u tovu — u kolonu 4) unosimo 150 a u
kolonu 5) unosimo ukupan broj hranidbenih dana ; 4 h 150 dana = 600 hranidbenih dana).
Kolona 6) U ovu ko. onu unosimo onu jedinicu mere kojom uobičavamo izražavanje te žine (kilogram, mtc = 100 kg., tona = 1.000 k. vagon = 10.000 kg).
Kolona 7) U ovu kolonu ubeležavam . sve količine raspoloživog sena. Tu treba odvojeno iskazati seno raznih detelina, pošto ove dve vrste sena uglavnom dolaze u obzir za ishranu svinja, naravno samo u ovlaženom ili poparenom stanju.
Kolona 8) U ovu kolonu treba uvrstiti sve količine zelene hrane (sveže košena lucerka, detelina, razne trave, list od repe i sl.). Dakle u ovu kolonu treba uvrstiti sve količine zelene mase u svežem stanju ko u planiramo da će biti proizvedena i utrošena za ishranu svinja, kako je naglašeno, isključivo u svežem stanju. Kod obračunavanja paše treba, u kolko raspolažemo sa podacima o sposobnosti prinosa pašnjaka, da na osnovu tih podataka
izračunamo količine zelene hrane koja će biti proizvedena i od svinja popašena
Kolona 9) U ovu kolonu ubeležavaju se sve količine stočne repe, mrkve, krompira namenjenog za ishranu svinja, zatim sve količine silaže, industrijski vodenasti otpaci kao što su razne džibre, pivski trop itd.
Kolona 10) U ovu kolonu naročito za ishranu podmlatka potrebno je planirati izvesne količine oplavljenog mleka, prema broju prasadi i njihovoj starosti.
Kolona 11) U ovu kolonu ubeležavaju se sve količine snažnih hraniva (koncentrata). Tu u prvom redu dolaze sva zrnasta hraniva: ovas, kukuruz, ječam itd. Zatim razni otpaci prehranbene indu strije kao pogače od semena suncokreta, pogače semena bundeve, lana, susama, kikirikija itd. U ovu grupu hraniva dolaze još i mekinje raznih žitarica, melasa, suhi repini rezanci, sladne klice, mesno, koštano i krvno brašno. Ovamo treba uvrstiti još i hrastov i bukov žir, ukoliko sa istim raspolažemo, jer se i ova hraniva računaju kao snažna — krepka.
Kolona 12) U ovu kolonu unosimo sve potrebne količine mineralnih hraniva uglavnom stočnu so, kalcium i fosfor.
Kolona 13) U ovu kolonu ubeležavamo potrebne količine raznih vrsta prostirki, slama, razno suho lišće i td. Po utvrđenim količinama potreba u hrani i prostirci i po utvrđenom premeru zaliha i plana produkcije hrane i prostirke planiramo ishranu svinja. Radi toga, prvo moramo tačno utvrditi kolike su potrebe u hrani i prostirci, zatim sa koliko hrane raspolazemo i konačno koliko hrane možemo nabaviti i proizvesti. Iz ovih odnosa potreba u hrani i raspoloživih količina odnosno mogućnosti proizvodnje, dolazimo do plana stočne hrane, koji nam je osnov za planiranje, u ovom konkretnom slučaju planiranje ishrane svinja, jer samo na osnovu dobro izrađenog plana krmne baze možemo planirati povećanje stočnog fonda tj, brojnog stanja svinja.
Da bi u planiranom periodu ishrane mogli svinje u celosti osigurati sa potrebnim količinama hrane (ovo u tom slučaju ako sami proizvodimo hranu), obzirom na nesigurne prinose krmnog bilja radi čestih pojava suše, poplave, grada i slično, potrebno je da kod planiranja ukupnih potreba hrane zaračunamo još 15—20% više nego što su stvarne potrebe.
Ovim načinom planiranja, služeći se priloženim obrascem, možemo jedino pravilno planirati tj. osigurati potrebne količine hrane za planirani period i za planirani broj svinja. Radi toga, ako nameravamo gajiti svinje za priplod i toviti, naročito veći broj, moramo bezuslovno pristupiti planskom radu kako uzgoja svinja tako i planskom radu ishrane svinja.