Veliki uticaj na količinu i kvalitet mesa ima pol životinja. Muške neuštrojene životinje imaju više mesa, a manje masti, koža i kosti su im teže nego kod ženskih grla. Meso im je tvrdo i teže se žvače. Sem toga, meso muških životinja ima često neprijatan polni miris. Ovaj miris susrećemo i kod nerastova nutraka i kod grla koja su uštrojena kratko vreme pre klanja.
Ponekad je on tako odvratan, da je meso neupotrebljivo za jelo. Da bi se sa sigurnošću izbegao polni miris, moraju se nerastovi uštrojiti najmanje dva do tri meseca pre klanja. Zato se muška grla štroje pre nego se stave u tov. Rano uštrojene životinje imaju nežnije kosti i nežnija mišićna vlakna. Što je štrojenje pre izvršeno, tim više se ispoljavaju njegove povoljne posledice po kvalitet mesa.
I kod ženskih grla štrojenjem se postizava bolji kvalitet mesa i bolje iskorišćavanje hrane. Polno uzrujavanje utiče na sastav sadržaja telesnih ćelija i sokova. Meso od uspaljenih svinja slabije se drži, ima slabiji ukus i nije zgodno za pravljenje kobasica koje se jedu u sirovom stanju. Još je veći uticaj polnog uzrujavanja na tovnost krmača. Kod mangalica bukarenje se ponavlja u razmacima od 3 do 4 nedelje. Svinje koje se bukare slabo jedu 3 do 4, a često i 8 do 10 dana, usled čega gube na vagi. Sem toga, stalno uznemiruju i druge svinje. Računa se da posle tovljenja od do 7 meseci i kod jednake hrane, odrasle uštrojene krmače postanu za 20—30 kg. teže od neuštrojenih krmača iste veličine.
Sem o polu količina, raspodela i kvalitet mesa i masti ovisni su o rasi, starosti i o ishrani životinja. Najveću važnost ima ishrana mladih grla. Dok životinje rastu, menjaju im se oblik i veličina pojedinih delova tela. Dobro hranjene životinje brže i bolje se razvijaju i postaju veće, teže i deblje, a istodobno s tim i udeo vrednijih delova mesa, koji leže u leđima, na butovima i na karlici postaje kod njih veći. Naprotiv, slabo hranjene životinje sporije i slabije se razvijaju i ostaju celog veka uske i štrkljaste. Ako tovimo odrasle životinje, dobivamo skoro isključivo masnoću. Naprotiv, kod mladih životinja, koje još rastu, ako dobivaju dovoljno belančevine i uz odgovarajuća nasledna svojstva, sastoji se porast težine u prvom redu iz mesa.
Zato tovljenje u svrhu dobijanja što više mesa ograničava se na mlađe životinje. Za ovakovo tovljenje dolaze u obzir jedino ranostasne mlade svinje mesnatih rasa (bela engleska i bela oplemenjena svinja), koje su, ako se hrane i drže kako treba, zrele za klanje već sa 7—8 meseci a često još i ranije i daju meso odličnog kvaliteta. Naša mangalica i druge svinje domaćih rasa su kasno-stasne, stavljaju se u tov obično posle 1 godinu dana starosti i tove se u prvom redu radi masti. Meso im je manje cenjeno za potrošnju u svežem stanju, ali je dobro za pravljenje kobasica.
O uticaju raznih vrsta hrane na količinu i kvalitet mesa i masti govoreno je u poglavljima koja se bave ishranom svinja.