Višnja uglavnom raste kao grmoliko stablo a najbolje uspeva na obroncima i blagim padinama koje su okrenute ka jugu, jugoistoku ili istoku. Plod višnje, u zavisnosti od sorte je svetlo ili tamnocrvene boje, i slatki ili slatkokiseli ukus.
Višnja je rano voće, koje se konzumira i kao stono i sveže ali se češće preradjuje u prehrabenoj industriji. Isplativost neće biti problem ako se obezbedi stabilno tržište sa solidnom otkupnom cenom, a najveću potražnju višanja imaju proizvodjači sokova džemova, rakija, vina, kolača…
Prinos po hektaru višnje iznosi oko od 10.000–30.000 kg.
Agroekološki uslovi za uzgoj višnje
Temperatura: Višnja zimi, kada miruje, može da podnese i temperaturu od -35 stepeni. Ali, kada krene sa vegetacijom, postaje osetljiva na hladnoću.
Deblo višnje može da “nazebe” zbog velikih oscilacija u temperaturi što se karakteriše pucanje kore. Višnja je najosetljivija 3 do 4 nedelje pre cvetanja i tokom cvetanja kada će pretrpeti oštećenja na temperaturama nižim od -2,2 °C. Inače, s druge strane, višnja je dosta otporna na visoke temperature, i neće joj smetati čak ni kada su temperature veće od 30 stepeni.
Navodnjavanje: Za uspešno gajenje višnje, minimum potrebne vlage je 650 mm padavina godišnje. U slučaju da padavina nema dovoljno, neophodno je navodnjavanje.
Zemljište: Višnji najviše odgovaraju propusna, topla i duboka zemljišta (peskovita, ilovasta i ilovasto glinasta). Drenaža je obavezna ako je zemljište teže, jer takav tip tla nikako ne prija višnjama.
Sadnja višanja
Prije dubokog oranja očistite ostatke šiblja ili drveća i zaravnajte tlo. Djubrenje podrazumeva korišćenje fosfora i kalijuma, pre oranja a onda i za vreme tanjiranja.
Pošto se koren višnje nalazi do 60 cm dubine, i oranje treba da bude najmanje na toj dubini. Oranje se obavlja kada je tlo skroz suvo ( jul ili avgust). Pre sadnje, poravnajte i usitnite tlo, a redovi i sadna mesta treba da su u razmaku 5 x 4 metra. Za sadnju birajte kvalitetne jednogodišnje sadnice višnje koje imaju snažno razvijene nadzemne delove i isto tako dobro razvijene korenove.
Pregledajte sadnice i odstranite one oštećene. Držite ih pre sadnje u mešavini vode sa ilovačom i goveđim stajnjakom.
Sadnja je najbolja na jesen, jer kasna prolećna sadnja može uzrokovati slabo primanje sadnica.
Rezidba: Orezivanje sadnica počinje pre nego što počne vegetacija, i to na visinu od 1,20 m, uz prikraćivanje svih postranih izboja na 2 pupa. Izboji sa strane dužine do 80 cm potpuno uklanjaju.
U jame se smeštaju sadnice ali koren im mora biti u nivou površine tla. Tlo oko korena treba dobro ugaziti, dodaje se stajsko djubrivo, a onda prekrije zemljom.
Višnje u prvim godinama traže oko 30 kg fosfora po hektaru, a tokom rodnosti od 60 – 90 kg/ha. U prvim godinama razvoja potreban im je kalijim od 60 kg po hektaru a u punoj rodnosti od 150 – 200 kg/ha. Prskanje višanja zbog čvrstine plodova vrši se kalcijum hloridom ili kalcijum nitratom nekoliko puta tokom rasta plodova.
Zaštita od bolesti
Šupljikavost lista i krastavost plodova izražena je u vlažnim i kišovitim godinama. Za suzbijanje ove bolesti potrebne su hemijske mere i tretman fungicidima na bazi bakra u jesen, dok je drugo tretiranje na bazi bakra potrebno početkom proleća.
Pegavost lista višnje je ekonomski vrlo značajna bolest u godinama sa kišovitim prolećem. Šteta od pegavosti je jako velika pa je korišćenje fungicida obavezno. Koriste se fungicidi na bazi dodina ili mankozeba.
Berba
Berba je najzahtevniji posao kada je reč o poslu u nasadu višnje. U slučaju da je berba ručna – od ukupne zarade može da ode i 30 posto na troškove berbe.
Višnja se može brati i tresačima koji tresu stablo s kojeg padaju plodovi a koji se skupljaju na okvire s platnom ispod stabala. Berba jednog stabla traje jedan minut a mašina košta oko 25 000 evra.Vreme berbe višnje počinje u junu.
Proizvodnja višanja – najbolje sorte
Izdvajamo neke od sorti pogodnih za gajenje na našim područjima:
Oblačinska višnja, ima sitniji plod, sorta Čačanski rubin sa srednje krupnim do krupni okruglim plodom sa tankom , sjajnom pokožicom, nakiselim mesom i tamno crvene boje.
Šumadinka je sorta sa najkrupnijim plodovima medju višnjama, a preporučljiva je i Hajmanova konzervna višnja poreklom iz Nemačke.
Marela je hibrid tresnje i višnje i zbog specifičnog ukusa je vrlo popularna medju domaćim uzgajivačima.