Postoje tri osnovne vrste aronije: crna aronija – latinski naziv: A. melanocarpa, zatim crvena – A. arbutifolia (L.) Pers. i purpurna- A. prunifolia (Marshall) Rehder. Crna aronija koja je poznata i kao Sibirska aronija najznačajnija je i spada u lekovito voće. Perspektiva gajenja aronije u Srbiji je dobra jer su klimatski uslovi povoljni a tržište aronije u konstantnom razvoju što osigurava izvesnu isplativost.
Gajenje aronije nije komplikovano i uzgoj i održavanje su slični kao i kod leske ili oblačinske višnje. Sibirska Aronija poreklom je iz Severne Amerike, odakle je preneta u Sibir pa dalje u Evropu. Još su Indijanci znali za njena brojna lekovita svojstva i koristili je za ishranu.
Lekovitost aronije
Sibirska aronija je jedan od najjačih antioksidanasa. Plodovi Sibirske aronije sadrže folnu kiselinu, vitamine A,C (i do deset puta više nego u citrusima) B2, B6, B9, E i veoma redak vitamin P, kao i elemente: betakaroten, kalijum, kalcijum, gvožđe, mangan, molibden, jod i fosfor.
Proizvodnja sibirske aronije
Pun rod aronije očekuje se nakon 5 do 6 godina od sadnje. Jedan žbun aronije daje prinos od 10 do 15 kilograma. Sibirska aronija nije zahtevna po pitanju zemljišta. Uspeće i na kiselom ili alkalnom tlu i na bilo kojoj nadmorskoj visini, ali ne i na slanom tlu. Veći prinosi biće na kvalitetnom i propusnom zemljištu, uz zalivanje.
Razmnožavanje i presadjivanje
Generativno razmnožavanje semenom: . Seme iz ploda se opere osuši a zatim čuva na suvom sve do oktobra. Tada nakvasi, pospe po tankom papiru i umotau rolne koje treba čuvati u frižideru do marta. U martu se seme seje u sterilnom supstratu a nicanje je za oko 20 dana. Pikiranje je nakon mesec dana i to sa razmakom od 10 x 10 cm. Sadnja sledi u leto uz neophodno zalivanje. Sadnice se sade tako da rastojanje među redovima u rasadniku bude najmanje 80cm kako bi se korovi lakše uništavali. Sadnja se može obaviti tokom jeseni ili zimi ali i u rano proleće.
Drugi način razmnožavanja je deljenjem busena aronije. To se postiže starim žbunovima i nagrtanjem zemlje oko korena. Ožiljavanjem izdanaka i odsecanjem od matičnog stabla tako dobijamo sadnice.
Agrotehničke mere (djubrenje, prehrana i zaštita od bolesti)
Aronija je otporna biljka i štetočine je zaobilaze. Jedino se mogu javiti lisne vaši, ali ako je bijka zdrava, ona ih se sama oslobadja. U retkim slučajevima se prska insekticidom.
Aronije ne zahteva intenzivne agrotehničke mere. Za pravilan razvoj, potrebno joj je između 500 i 600 mm padavina godišnje. Uz obezbedjeno navodnjavanje dobijaju se stabilni i visoki prinosi.
Orezivanje aronije će omogućiti da dobijemo oblik žbuna što će olakšati berbu i omogućiti bolji rod.
Kada je reč o temperaturi, aronija može da podnese i – 47 stepeni .
Djubrenje: Djubrenje je potrebno samo prilikom sadnje – niz redove ili u jamice. Možete koristiti stajnjak ili mineralno NPK đubrivo.
Berba aronije
Prva berba aronije je u trećoj godini. Aronije počinjesatrevanje u avgustu kada bobice dobijaju crnu boju i dugo traju. Prinos po hektaru je od 11 do 22 tone i očekuje se tokom 20 godina. Pošto ima čvrstu pokožicu ploda, sibirska aronija je pogodna za mehanizovanu berbu.