Od četiri vrste ribizle, a to su crna, crvena, bela i zlatna, u prouzvodnji su najzastupljenije crna i crvena ribizla. Ove vrste mogu da u vidu žbuna porastu i do jednog metra u visinu. Za uzgoj ribizle najpovoljnija su priplaniska područja.
Sistem gajenja
Gajenje ribizle može biti po sistemu žbuna, žive ograde, špalira ili stablašice.
Za gajenje u vidu žbuna, sadnja se obavlja u obliku kvadrata sa rastojanjem od 2 m x 2m; 2,5m x 2,5 m; 3m x 3m. Za ručnu obradu sadnja se može obaviti na rastojanju 1,5-2m x 1 m.
Sistem žive ograde je povoljniji, isplativost je veća i najčešći je vid komercijalne proizvodnje zato što se zasad lakše obradjuje i zaštita od bolesti i štetočina je jednostavnija. Prinos po hektaru je veći jer je broj sadnica po jedinici površine veći.
Kod crne ribizle u sistemu žive ograde rastojanje u redu može biti od 0,5 do 0,75m ako je berba mehanizovana berba, a ako je berba ručna – razmak sadnje u redu treba da je oko 1,2m. Sorte kao što su Ben Sarek i Ben Konan sade se sa razmakom u redu od jednog metra.
Osim gajenja ribizle na otvorenom , praktikuje se i proizvodnja ribizli u špaliru , plastenicima i staklenicima.
Ribizle se gaje i kao stablašice koje se formiraju uz kalemljenje ribizle na podlogu zlatne ribizle. Stablo je vrlo dekorativno ako se na jednu podlogu nakaleme dve, tri vrste.
Priprema zemljišta i sadnja
Zemljište se priprema krajem leta a zasad se postavlja u jesen ili rano proleće. Važno je da se zaostali površinski usevi unište herbicidom širokog spektra. Sadne leje treba dabudu na visini od 25 do 30 cm.
Adekvatna priprema zemljišta podrazumeva i duboko oranje, tanjiranje ili drljanje, kao i freziranje. Redovi se postavljaju u pravcu sever – jug. Uobičajeno rastojanje među redovima je od 2,5 do 3 metra, a između sadnica od 60 do 120 cm. Prostor treba da bude dovoljan da se omogući prskanje, djubrenje, berba i košenje.
Presađena sadnica se odmah dobro zalije. Za sprečavanje korova može biti korisno nanošenje kore i strugotina. Prve godine posle sadnje skidajte cvetove da ne bi iscrpili biljku.
Navodnjavanje: Prve godine je potrebno povremeno zalivanje a u nizijama je potrebno navodnjavanje. Od faze zametanja plodova pa do berbe, ribizlamae treba 25 litara vode po kvadratnom metru. Preporučljiv je sistem zalivanja „kap po kap“.
Prihrana i dalja nega sadnica
Kad se ribizla sadi u jesen nije neophodna prihrana veštačkim đubrivima za vreme sadnje, već se to vrši u proleće.
Kada je djubrenje u pitanju, ribizli odgovaraju azot u vidu amonijum sulfata, uree ili u kompleksnim đubrivima.
Razmnožavanje
Ribizle se mogu razmnožiti zrelim ili zelenim reznicama, nagrtanjem, polaganjem, kalemljenjem ili deobom žbuna.
Razmnožavanje reznicama je najčešće jer je lako, jeftino i jednostavno. Na ovaj način, osobine biljke će se preneti na potomstvo. Reznice treba uzeti sa jednogodišnjih zdravih grana i to u jesen. Treba da budu duge od 10 do 20 cm.
Rezidba
Formiranje uzgojnog sistema za poetak podrazumeva orezivanje jednogodišnjih izdanaka. Dok su izdanci u fazi mirovanja, bira se uspravan i čvrst izadanak koji će biti osnovni a ostali se eliminišu.
Kada odabrete izdanak, orežite ga skoro do pola, i odstranite bočne izdanke ali da ostane jedan pupoljak.
Kad osnovni izdanak naraste do 45 cm, eliminišite sve bočne izdanke do oko 15 cm iznad nivoa zemlje.
Rezidba omogućava eliminaciju starijih i manje rodnih izdanaka i obezbeđuje prostraniju krunu pritom olakšavajući suzbijanje štetočina.
Berba
Od 60 – 70% procenata berbe ribizle vrši se ručno a ako se bere mehanizovano, crvena ribizla se oštećuje pa zato zahteva zamrzavanje ili preradu plodova.
Vreme sazrevanja ribizle je od 2 do 4 sedmice a to zavisi od sorte i vremenskih uslova. Kada su potpuno zrele, bobice ribizle su meke, aromatične, i potpuno obojene. Napomena: Crvena ribizla ima vrlo osetljivu pokožicu, i mora se brati bez dodirivanja bobica.