Ogrozd, latinski naziv – Ribes uva-crispa- porodica Grossulariaceae, je višegodišnja biljka iz roda Grossularia. Sorte koje se gaje u Evropi nastale su selekcijom Gr. reclinata var. vulgare. U našim krajevima površine pod ogrozdom su jako male iako ova biljka može dati značajan prinos.
Značajne površine i uspešan uzgoj ogrozda, praksa su u Rusiji, Engleskoj, Holandiji, Nemačkoj, Češkoj, Poljskoj, SAD-u…
Prednosti uzgoja
Privredni značaj uzgoja ogrozda zasniva se, na biološkim osobinama plodova ogrozda, koji ima visoku rodnost, njegov žbun je dosta atraktivan dok plodovi zriju a ovo voće se primenjuje u ishrani i daljoj industrijskoj preradi.
Plodovi ogrozda sadrže dosta količine šećera, kiselina, pektina, mineralnih materija i manje količine vitamina. Mogu biti crni, žuti, crveni, zeleni…Osim što se jedu sveži, služe i za pripremu kompota, marmalade i džemova.
Gajenje ogrozda može biti isplativ posao, jer rano radja i daje značajno visoke prinose. Može se uzgajati uspešno i do 20 godina.
Sadnja
Uzgajane sorte ogrozda su samooplodne, ali prema nekim iskustvima pri oprašivanju sa strane daje veće prinose. Zato je poželjno saditi po dve, tri vrste uporedo. Jedan hektar može dati prosečno 10.000 do 12.000 kg, a u boljim agrotehničkim uslovima i do 20.000 kg.
Poslije djubrenje stajnjakom zemljište treba preorati na dubinu od oko 30 cm. Sadnja se vrši od jeseni do proeća kad su povoljne vremenske prilike, a statistika kaže da su najbolji rezultati jesenje sadnje.
Na većim površinama preporučen razmak je od 2,5 x 1,5 m, a u uzgoju na manjim površinama i za sopstvene potrebe, to može biti 2 x 1 m, pa čak i 0,8 m u redu. Ogrozd može biti osnova za kalemljenje ribizli.
Uslovi gajenja
Ogrozd je poreklom iz planinskih krajeva, gde su klimatske prilike specifične. Uspešan uzgoj ogrozda traži područja s umerenim temperaturama. Poznata je osetjivost ogrozda kako na niske temperature, tako i na visoke letne temperature i žegu. Zato teško uspeva u mediteranskom području.
Izbegavajte mesta sa jakim, hladnim vetrovima tokom zime, jer žbunovi ogrozda stradaju od mrazeva pa birajte zaklonjene lokacije. Takodje, ako ima dosta podzemnih voda, u takvim islovima su češće bolesti ogrozda i uglavnom se tada ovo voće suši.
Na višim mestima za uzgoj birajte južne i jugoistočne položaje, a na nižim- severne i severozapadne. Izbegavajte izrazito peskovita zemljišta i ona topla i vrlo propusna. Četiri glavna nemprijateja ogrozda su nedostatak vlage, topla leta, paraziti i rdja belog bora.
Nega je slična kao kod ribizle – potrebno je uništavanje korova, prihrana, rezidba…
Orezivanje je dosta slično rezidbi crne ribizle jer ogrozd, kao i crna ribizla, daje na jednogodišnjim granama najkrupnije bobice dok osnovne grane žbuna daju rod do pete godine.
Sorte ogrozda
Sorte ogrozda se uglavnom razikuju na osnovu boje, vremena zrenja i prinosa.
Žuta najranija je sorta je engleskog porekla. Ima bujan žbun a njeni plodovi su slatki, sočni i aromatični. Sazrijevaju u prvoj polovini juna.
Fenik je najrasprostranjeniji u Rusiji i srednjoj Evropi. Po jednom hektaru može dati i 15 do 17.000 kg ploda. Odlikuje se otpornošću na niske temperature. Plodovi su krupni do srednjekrupni.
Hauton je sorta rasprostranjena u Europi i SAD zbog svoje otpornosti na pepelnicu.
Odlikuje se velikom rodnošću, posebno na niske temperature.
Razmnožavanje ogrozda
Orozd se uglavnom razmnožava vegetativno, što je praktično, jedini način razmnožavanja.
Primenjuje se nekoliko metoda: ožiljavanje zrelih i zelenih reznica.
Ožiljavanje zrelih reznica je redje jer su rezultati slabiji. Deljenje žbuna se retko primenjuje osim ako je reč o sorti izuzetne vrednosti.
Najčešća je metoda ožiljavanja položnicama, za šta se koriste mladi zasadi i dugački prutevi položnica od kojih se dobija veći broj sadnica. Ovakvi izdanci koriste se kao sadni materijal. Oni sa slabijim korenom presađuju se u rastilo, gde se njeguju još jednu godinu.
Berba
Berba je delikatna i otežava je trnovitost žbuna. Plodovi se beru u botaničkoj zrelosti – za indutrijsku preradu, a za kompote – u tehnološkoj. Berba se vrši od dva do tri navrata.
Plodovi dobro podnose transport, a u skladištima se mogu čuvati i do tri dana.
Bolesti i štetočine
Najčešća bolest ogrozda je pepelnica, koju izaziva gljivica Sphaerotheca mors uvae. Posledica bolesti je sušenje i opadanje lišća i propadanja plodova. Zaštita se odnosi na prskanje biljaka pre pojave bolesti, ali i tokom vegetacije.
Od viroza najčešća je siva pegavost lista protiv čega je najbolje boriti se kontrolisanom proizvodnjom sadnog materijala i korištenjem isključivo zdravih sadnica.Nekada se desi i potpuna defolijacija žbuna. Pažljivim pregledom žbunova gusenice se mogu ručno sakupiti a u velikim nasadima primenjuju se pesticidi.