Kupina je višegodišnja biljka penjačica, grmolikog oblika, koja pripada porodici ruža.Latinsko joj je ime Rubus fructicosus,a na engleskom je poznajemo kao Blackberry. Može narasti od 50 do 300 cm. Bodljikava je, a bodlje joj služe kaopomoć u penjanju,ali i kao prirodna odbrana od životinja koje se njome rado hrane. Iz njenih cvetova se kasnije formiraju jagodičasti plodovi crvene boje koji sazrevanjem tamne.
Agroekološki uslovi za uzgoj kupine
Temperatura
Kupina se najbolje uzgaja u klimatu sa prohladnim letom,sa dovoljno vlage i blagom zimom. Zimi izdanci smrzavaju na temperaturama od -10do -17stepeni C, ali podsnežnim pokrivačem opstaju i na-25. U proleće oscilacija temperatura u rasponu od -7 do +6 stepeni C senepovoljno odražavaju na biljku.
Voda
Voda je kritičan faktor za uzgoj kupine, jer ima plitak koren. Zato se mora zalivati. Dobra mera začuvanje vlažnosti zemljišta je zatravnjivanje međurednog prostora.
Zemljište
Kupina najbolje uspeva na plodnim, dobro dreniranim zemljištima, jer joj veoma štete podzemne vode. Najpogodnije su peskovite ilovače. Treba biti u zemljištu pH vrednost 6 do 6,5. Ne treba biti visok sadržaj kalcijuma. Za predusev su najpogodnije raž, zob, pšenica ili sudanska trava.
Izbor položaja za podizanje zasada kupine
Najbolja zauzgoj kupineje topla, sunčana, blago nagnuta ekspozicija terena. Ne odgovara joj prisustvo toplih vetrova, jer smanjuju vlažnost vazduha, a i zemljišta. Redove treba postaviti u pravcu sever-jug.
Priprema zemljišta za proizvodnju kupine
Sadnja kupine se treba obaviti u dobro pripremljenom zemljištu, naročito zato što je ona višegodišnja kultura koja će tu ostati niz godina. Sadnja se može obaviti u jesen, u drugoj polovini novembra pa do početka marta. Operacije koje treba izvesti pre sadnjesu: meliorativno đubrenje, podrivanje na 70 do 80 cm, rigolovanje na dubinuod 55cm i unošenje đubrivateravnanje tanjiračama, drljačama, ravnjačima. Treba odrediti razmake sadnje ipostaviti nosive stubove u kojima se ostavljaju rupe za 3 reda horizontalnih žica. Stubovi mogu biti betonski, drveni itd. Zavisno od razmaka sadnje biće potrebna i količina sadnica. Za sadnju narazmake 120 cm u redu x 275cm između redova je potrebno 3030 komada, 140 x 300, 2380 komada, za 150 x 350, 1900 komada i sl.
Najbolje sorte kupine
Kupina se mnogo koristi u prehrambenoj industriji. Način upotrebe ploda će uticati koja će sorta biti zastupljena. SorteBojsen, Himalaja, Thornfrese preporučuju za sokove i kompote, Smutsen i Thornfreza smrzavanje, a za svežu upotrebu sorte Dirksen, Bojsen, Smutsen,Čačanka.
Način sadnje kupine
Sadnice koje su kvalitetne imaju koren dobro razvijen sa 3 do 4 lepo razvijena pupoljka. Iz tih pupoljaka će se u prvojgodini formirati izdanci. Najpovoljnijeje ako uprvoj godini ima dobro razvijena 2 do 3 izdanka. Sadi se na dubinu na kojoj je biljka bila posađena i u rasadniku. Zatim se nagrće usitnjena zemlja na koren. Nadzemni deo biljke treba odrezati na 15-20 cm (na 3 do 4 pupoljka). Obavezno treba nagaziti zemlju okosadnice radi uspostavljanja kontakta korena i zemlje. Preporučljivo je naručiti oko 5% više sadnica, uslučaju da seneke sadnice ne prime.
Način gajenja kupine u zasadu
Preporučljiv način gajenja je u obliku špalira, tj.u oblikužive ograde. Time olakšavamo radne i manipulativne operacije, a obezbeđuje se dobra osvetljenost zasadu. Bolja osvetljenost rezultira boljom otpornošću i boljim rodom. Nakon berbe stari se izdanci moraju odstranjivati i mlade izdanke koji su slaborazvijeni ili oštećeni. Jake, dobre mlade izdanke (3-5) ostavljamo za naredni rod. Njih prikraćujemo na visinu gornje žice.
Đubrenje
Najbolje je napravitianalizu zemljišta i đubrenje izvršiti na osnovu nalaza. Ali okvirno treba đubriti sa 40 000 do 60 000 kg kompostiranog stajnjaka pre podizanja zasada kao meliorativno đubrenje. Inače se kupine đubre dva puta godišnje i to u rano proleće i nakon berbe, u jesen. Prolećnje đubrenje podrazumeva unos mineralnog đubriva KAN,400-600 kg/ha. Ako se unosi stajnjak u jesen (30000kg/ha,svake dve do tri godine), treba koristiti mineralna đubriva sa manjim postotkom azota ( NPK 10:20:30). Nakon jesenjeg đubrenja ore se na10-tak cm dubine.
Mere nege kupine
Prašenje ili frezanje treba redovno obavljati, jer ono čuva zemljišnu vlagu. Prvo prašenje se izvodi u rano proleće, na dubinu od 7-8cm. Do kraja sezone treba obaviti još bar 2-3 prašenja. Ako je godina sušna treba povećati broj prašenja.
Navodnjavanje
Kupini odgovara umerena vlažnost zemljišta. Treba zalivati u toku leta svakih 7 do10 dana. Najbolje je postaviti sistem za navodnjavanje kap po kap.
Rezidba
Kada se sadnja obavi,tada vršimo prvu rezidbu.Sadnice skraćujemona 30-50 cm,pačak ina20 cm,ako su sadnice male. Time podstičemo rast izdanaka. Grm kupine treba prorediti, dabi bio bolje osvetljen. Treba ostavljati 5-6 jačih izdanaka. Ostale izdanke odstranjujemo. Bolesne ilioštećene izdanke trebamo odrezati skroz do zemlje. Grane koje su donele rod (dvogodišnje), takođe uklanjamo. Orezivanje kupine je poželjno i krajem zime, i tada jednogodišnje izdanke skraćujemo na 30-40 cm. Time poboljšavamo plodonošenje iduće godine.
Zaštita kupine od bolesti i štetočina
Prskanje se vrši u 10 navrata u toku vegetacije. Počinje prvim prskanjem pre početka vegetacije (otprilike početkom marta), pa sve do desetog prskanja nakon opadanja lišća, konvencionalnim preparatima ili po principima organske proizvodnje.
Berba
Sorte kupina koje imaju čvrst plod treba brati u punoj zrelosti, a one mekših plodova dan, dva pre zrelosti. Ne sazreva jednovremeno. Berba traje od 30 pa do 50 dana,sa brojem berbi od 6 do10. Najbolje je brati rano ujutro, kada nestane rosa. Zahteva angažovanje puno radne snage. Osetljivost na truljenje i transport zahtevaju brižljivu organizaciju.
Proizvodnja kupine-isplativost
Ako primenimo punu agrotehniku,a imamo i sreće sa meteorološkim prilikama kupina je rentabilna kultura jer je njen prinos 30 t/ha. U ekološkoj proizvodnji, pod takvim uslovima, daje 10-20 t/ha. Cena jednog kilograma se kreće oko evra na pijacama i brzo se rasproda. Cena u otkupu je niža, ali, verovatno, sigurnija.