Kajsija je veoma zastupljeno i cenjeno sveže voće. U Srbiji je uglavnom upotrebljavaju za pravljenje sokova, rakije, džemova ili kompota, a može se koristiti i za sušenje. Pored toga što je jestiva i koristi se u ishrani njeno drvo je takođe i dekorativnog karaktera
Seme kajsije, pored njenog ploda, takođe se koristi u prehrani. Od njega se može praviti biskvit i liker. Ulje iz semena kajsije negde se koristi kao jestivo ulje.
Kajsijino stablo doseže visinu do 6m. Osetljiva je jako na prolećne mrazeve, jer mogu da joj oštete cvetove, ponekad čak i da ih skroz unište. Njen korenov sistem je relativno dubok i može se fino razvijati i na suvljem zemljištu. Odgovara joj plodno i rastresito tle. Peščano i vlažno zemljište nisu baš uslovi koje našoj kajsiji prijaju. trebamo obratiti pažnju da nam razmak pri sađenju bude ili 6 sa 5 m, ili 5 sa 4m, u zavisnosti da li je piramida ili palmeta.
Postoje mnoge sorte kajsija, neke od njih su:
Mađarske sorte
- Mađarska kajsija (krupna rana) – Vodi poreklo iz Mađarske, što se vidi i iz njenog naziva. Kod ove sorte plodovi su dosta krupni, crvene ili narandžaste boje, prošarani sitnim pegicama. Ukus je sladak, malo nakiseo taman koliko je potrebno. Veoma su sočne i kada se otovre tamno crvene su boje. Ova vrsta cveta kasnije, i sazreva u toku jula. Njen rod je veoma bogat i obilan. Stablo joj je graciozno i poprilično bujno. Osetljiva je na sušenje stabla, ali dobro podnosi niske temperature i mrazeve. Podloga sadnice najpogodnija je Džanarika.
- Mađarske najbolje – Plodovi ove sorte su krupni, veličine od 50 do 55g. Crvene boje prekrivena njoj karaktrističnim pegama. Njeno meso je baš dosta crveno, malo nakiselo, ali veoma slatko i aromatično. Ova sorta je zaista visokog kvaliteta. Sazreva polovinom jula meseca, a cveta kasno. Rod joj je veoma bogat, pa je s toga i dosta tražena kako za našu upotrebu tako i u industrijske svrhe.
- Kečkemetska ruža – Ova sorta je jedna od najkasnije sorte poreklom iz Mađarske. Plodovi su joj srednje krupni , okruglog oblika, asimetrični. Svetlonarandžaste ili žute boje je, s tim što je osunčana strana sa blagim rumenilom. Meso joj je bledo žuto, po malo kiselo, i vrlo osvežavajućeg ukusa. Vrlo je osetljiva na sušu, i veoma pogodna za industrijske svrhe.
Italijanske sorte
- Sorta Ambrozija – Ambrozija je stara italijanska sorta kajsije. Gaji se još od 19. veka. Sazreva u drugoj polovini jula meseca, samo 3 do 4 dana pose mađarske najbolje. Stablo ove sorte je srednje bujnosti. Srednje kasno cveta, ali rađa veoma obilno i redovno. Plod joj je srednje krupan veličine od 50 do 60 g, spljošten sa strane. Svetlonarandžaste je boje, sa dodatnim rumenilom da sunčane strane. Meso joj je narandžasto, sočno, blago kiselog ukusa, ali i veoma slatko. Stručnjaci je predstavljaju kao vodeću sortu za gajenje.
- Aurora sorta – Ova sorta ima veoma istaknuto bujno stablo. Njen rod je srednje krupan. Rađa redovno i obilno. Plodovi su joj narndžasto žute boje i imaju blagu rđavu prevlaku. Njeno meso je narandžaste boje slatkastog i veoma prijatnog ukusa.
- San Castrese – Italijanska sorta koja najranije Sazreva početkom jula i rađa veoma obilno i redovno. Stablo ove sorte je jako bujno. Plodovi su joj krupni, okruglog oblika i žute boje, dok joj je meso svetlo narandžaste boje. Osrednje je tvrdoće i veoma aromatičnog ukusa, slatko i pomalo kiselkasto.
Novije domaće sorte kajsija
- Novosadska rodna kajsija – Ove kajsije su veoma krupne, veličine od 75 do 80 grama. Okruglog su oblika, izduženei sa strane malo spljoštene. Svetlonarandžaste boje su, s tim što je osunčani deo izrazito crven. Meso njenih plodova je narandžaste boje. Veoma su slatke i sočne, aromatične, veoma lako se odvajaju od koštice. Pogodne su za rakiju, jer imaju veoma slatko jezgro. Cvetaju kasno i sazrevaju tokom jula. Pošto joj je prinos zaista obilan, orezivanjem je potrebno regulisati njen rast.
- Novosadska 2 – Ova sorta cveta dva do tri dana posle mađarske najbolje, a sazreva polovinom jula. Njen plod je krupan od 63 do 65 g, okruglastog oblika, narandžaste boje. Meso joj je sočno narandžasto, aromatično i pomalo kiselo. Poseduje srednje bujno stablo, ali veoma rodno. U oglednom zasadu ona je dala 2,7 puta veći prinos od mađarske najbolje.
- Novosadska 3 – Cvetanje je kasno kod ove sorte kajsije. Plod joj je takođe krupan od 51 do 60g , izduženog oblika i narandžasto žute boje. Meso joj je jako sočno, narandžasto i veoma lako se odvaja od koštice. U prve četiri godine dala je tri puta veći prinos od mađarske najbolje.
- Novosadska 4 – Cveta nekoliko dana posle mađarske najbolje. Plod joj je jako krupan od 75 do 80g, narandžaste boje, sa rumenilom po celom plodu. Meso joj je ukusno, aromatično, lako se odvaja od koštice. Rod joj je jako obilan, a stablo joj je srednje bujno. Veoma je cenjena zbog svog krupnog ploda i bogatog roda.
- Sorta Biljana – Cveta početkom aprila meseca, baš kao i mađarska najbolja, a sazreva krajem jula. Poseduje srednje krupan plod veličine do 57g , eliptičnog oblika, žute boje. Njeno meso je narandžaste boje, čvrsto i vrlo lako se odvaja od koštice. Stablo joj je veoma rodno i srenje bujno. Ima jaku otpornost na razne štetočine i bolesti.
Ostale sorte kajsije
- Kajsija Bergenon – Ova sorta kajsije je poreklom iz Francuske. Što se njene bujnosti tiče ona je srednja, ponekad jaka. Njen plod je srednje krupan veličine od 40 do 45g. Okruglastog oblika je, svetlonarandžaste boje na kojoj se preliva i malo crvenila. Meso njenog ploda je srednje sočno, po malo kiselo, slatkog i aromatičnog ukusa. Ova vrsta kajsije je samoplodna, i za njenu podlogu najbolja je dženerika
- Ananas sorta – Ova sorta sazreva u prvoj polovini jula meseca, a cveta kasno. Plod joj je srednje krupnoće i od nje se pravi odlična rakija. Meso je veoma sočno, bledunjave boje, ali veoma zanimljivog ukusa, koji podseća na ukus ananas, prema kojem je i dobila naziv.
- Roksana kajsija – Poreklom iz Avganistana. Ova sorta je najtraženija posle Mađarske. Njeni plodovi su veoma krupni, izduženog oblika, sa nijansama crvene i narandžaste boje. Malo je nakiselog ukusa i jako dobrog kvaliteta. Sazreva krajem jula, početkom avgusta. Roksana sorta veoma je osetljiva na mrazeve. Rod joj je veoma obilan, veoma dobar i za jelo i za preradu. Za njenu podlogu takođe se preporučuje Dzanarika.