Jagoda, latinski naziv Fragaria, je jagodičasto voće. Ona spada u stino voće, ali plodovi mogu biti doista krupni, pa su prozvođači u Srbiji sve više počeli da se bave njima, ali i dalje se gaji relativno mali broj ovih voćki. U proizvodnji jagoda stvaraju se nove sorte koje imaju sve većo potencijal. Domaće stare sorte su ukusnije, ali novije poseduju veću otpornost i krupnije su. Jagoda je voće jako isplativo i s toga je ljudi uzgajaju i na velikim i malim plantažama.
Jagoda nije zahtevna za uzgoj niti joj je potrebna preterana nega. Što se zemljišta tiče i položaja na kojem je sadimo ne pravi pitanje. Razvijaće se lepo na različitim tipovima tla, a i njeno razmnožavanje je izuzetno jednostavno. S obzirom na lakoću gajenja ne mora se zapošljavti jaka i previše iskusna radna snaga.
Ovo je sitno voće koje rodi već sledeće godine od sadnje, pri tom joj je rod uvek obilan i redovan. Jagode su veoma bitne i za čovekovu ishranu, jer zadrže u svom sastavu dosta hranljivih materija i drugih značajnih sastojaka. Veoma su cenjene i u prerađivačkoj industriji. Tražene su na tržištu i kod nas i na inostranom, što je jedna od bitnijih stavki za proizvođače ove zdrave voćke.
Sorte jagoda zaista ne možemo nabrojati sve, jer je njihov borj poprilično veliki. Da bismo odabrali pravu sortu za nas najbitniji je način potoršnje koji planiramo. Od toga da li ćemo ih koristiti kao sveže voće ili ih sadimo za industrijsku preradu zavisi i za koju ćemo se sortu odlučiti.
Najtraženije sorte jagoda
Zenga – Ovo je sorta koja vodi poreklo iz Nemačke. Vreme njenog sazrevanja je jako rano. Početak njenog zrenja je već početkom maja meseca. Zenga daje plod koji je inače sitan, nekad i srednje krupan. Težina njenog ploda iznosi od 8 do 10 g. Srcolikog, loptastog oblika je i jarko crvene boje. Veoma se lako bere, a što se ukusa tiče aromatičnost i slatkost mu ne manjka. Veoma je ukusan, a meso iznutra takođe i umereno čvrsto. Ova sorta spada u stone. Bokor zenge je srednje bujnosti i stvara po nekoliko žbunića. Na berbu ove sorte treba odvojiti 20tak dana. Nije preterano otporna sorta, pogotovu ne na fitoftorozi, crvenkastoj boji korena. Osetljivost na jake mrazeve takođe joj nije baš najjača strana, a relativnu otpornost ima prema sivoj truleži lista, suši i pepelnici. Zengin rod je veoma dobar.
Alba – Sorta koja spada u italijanske hibridne vrste jagoda. Nastala je ukrštanjem Md. US3816 i Senga Pantagruella. Poseduje grm koji se odlikuje srednjom bujošću. Njeni listovi su jarke zelene boje i imaju veoma oštre ivice lista. Obrazuje veliki cvet sa izraženim laticama. Alba se može pohvaliti jako lepim pravilo oblikovanim plodom. On je srcolikog oblika malko izdužen. Crvene boje je plod koji se blago presijava, a čvrstina mu je osrednja. Kada tako lep plod, probamo još ćemo se uveriti da pored lepote poseduje i jako prijatan, slatko kiselkast ukus. Vreme sazrevanja, kao i cvetanja je rano. Prinos koji ostvaruje je ili srednji ili veliki. Alba spada u srednje otporne sorte. Na većinu bolesti koje mogu zadestiti jednu jagodu ona poseduje srednju otpornost.
Kleri – Sorta jagoda koja je jako lepog ukusa, aromatična. Vreme zarevanja je rano i važi za jako dobar kvalitet. Njeni plodovi okruglastog oblika i veoma dobrog ukusa. Spada u najslađe jagode na tržištu. Boja je jarka, ali u nekim situacijama sklona je matiranju i tamnjenju. Ova sorta nema baš veliki prinos, retko kad prelazi 0,6 kg po živiću. Kada se završe hladni dani i ispratimo zimu, tada su prinosi još manji do nekim 0,3 kg po živiću. U početku gajenja ove sorte njeni plodovi su mnogo krupniji i ukusniji neko nakon izvesnog vremena. Veoma je osetljiva na sivu trukež u slučaju gajenja u plastenicima.
Elsanta – Vrsta koja spada u holandske sorte jagoda. Što se njenog uzgoja tiče u Evropi važi za vodeću sortu, a u Italiji se gaji na velikim nadmorskim visinama, uglavnom proizvođači koji žele da plasiraju jagodu izvan njene sezone. Elesanta je srednje rana sorta ovog sočnog voća. Njeni plodovi su nešto svetlije boje, srednje krupnoće, i ne baš tako čvrsti. Bez obzira na njihov manjak čvrstine one imaju jako veliku održivost. Oni se mogu brati odmah na početku njihovog sazrevanja. Isto tako ih možemo čuvati duži vremenski period i samim tim su odlične za transport. Ukoliko su uslovi njihove okoline nepovoljni elsanta biva jako osetljiva. Najviše joj odgovara uzgoj na velikim nadmorskim visinama i prohladna klima. Najviše je osetljiva na razne bolesti koje mogu zadesiti njen koren. Ova sorta važi za jednu od najzahtevnijih vrsta jagoda.
Dora – Novija sorta jagode. Dora je može pohvliti izvanrednim prinosom. Njen najveći kvalitet je izuzetna rodnost. Poseduje plodove koji su krupni, konusnog oblika, obojeni jarko crvenom bojo, koja više vuče na tamnije nijanse, ali dosta sjajne. Dora spada u srednje kasne vrste. Kada probamo ove male tamne lepotice očaraće nas njihov odličan sltako kiselkast ukus. Takođe moramo napomenuti da je ona srednje osetljiva na bolesti i nepovoljne životne uslove.
Marmolada – Ovo je još jedna od italijanskih sorti ovog jagodičastog voća. Za njeno stvaranje zaslužno je ukrštanje Sel.15 i Gorelle. Vreme sazrevanja ove sorte je srednje kasno. Bokor je srednje bujnosti, a krase ga prelepi zeleni listovi, tamnih boja. Marmolada cveta veoma obilno. Stvara prelepe krupne cvetove, koji su prepuni polena. Visoko je produktivna vrsta. Njen plod je dosta krupan i tokom celog vremena njegovog zrenja. Za nju su najbolje kontinentalne klime, jer je dosta otporna na hladnoću i mrazeve. Kad već govorimo o otpornosti, moramo napomenuti da je njen plod izuzetno otporan na transport i manipulaciju. Ovaj plod srednje slatkastog ukusa dobar je i za industrijsku preradu kao i za zamrzavanje.
Asia – Spada u srednje ranu sortu. Žbunić je dosta bujan kod ove vrste, a plodovi izuzetno krupni. Pored krupnoće plod izdvaja i njegova fenomenalno jarka crvena boja, prepuna sjaja, koji u društvu svojih čašičnim listića izgledaju još bolje. Nema asia samo lep izgled, takođe karakteriše je i izuzetno dobar ukus ploda. Težina njenog ploda iznosi od 26 do 30 g. Ova sorta odlično podnosi transport i veoma se dobro pokazala u uzgajanju na otvorenom polju kao i u plastenicima. Za asiu kažu da je jedna od najinetesantnijih vrsta novih sorti proizvođačima.