Crvena ribizla, latinski naziv ( Ribes rubrum ) porodica: Grossulariaceae je bobičasto voće koje se osim u svežem stanju koristi i za proizvodnju sokova, džemova, slatka…
Poznata je lekovitost crvene ribizle. Koristi se kao dodatak terapiji protiv bolesti bubrega i probanog sistema. Dobra je protiv infekcija jer je bogata vitaminom C.
Za uzgoj crvene ribizle, najpre je važna priprema zemljišta sa kojom treba krenuti krajem leta na terenu gde ćete zasad postaviti na jesen, ili u proleće. Zaostale useve treba uništiti herbicidom a sadne leje uzdignite na visinu od 25 do 30 cm.
Da bi oformljene sadne leje bile ujednačene, neophodno je duboko oranje, tanjiranje drljanje i freziranje.
Sadnja: Rastojanje između redova je od 2,5 do 3 m, a između sadnica u redu 60 do 120 cm. Prostor između naslona treba da omogući nesmetanu obradu međuredog prostora. Bujnije sorte, sade se na većem rastojanju.
Broj sadnica za sadnu površinu izračunava se na sledeći način: površina zasada se podeli sa brojem redova pa se to podeli sa razmakom između sadnica.
Najbolje je koristiti sadnice starosti od godinu-dve koje su orezane do visine od 15 – 25 cm. Kada su u jesen uslovi za sadnju nepovoljni postavljanje zasada moguće je i u rano proleće.
Presađena sadnica se dobro zalije a nanošenje kore i strugotine može biti od koristi jer smanjuje pojavu korova, zadržava vlagu i održava temperature tla.
Prve godine posle sadnje biljke treba povremeno zalivati i skidati sve cvetove da ne bi iscrpili biljku. Zalivanje: Od momenta zametanja plodova pa do berbe ribizle, potrebno je obezbediti 25 litara vode po metro kvadratnom. U daljem toku nege, preporučuje se sistem zalivanja „kap po kap“.Ribizla nema posebne zahteeu za vodom, ali navodnjavanje godi posebno sadnicama ribizle koje uzgajamo na lakšim zemljištima.
Prihrana
Kod ribizle koja se sadi u jesen nije potrebna prihrana veštačkim đubrivima tokom sadnje, to može obaviti i na proleće. Sadnice koje su zasađene na proleće značajna je prihrana odmah po sadnji.
Ribizli odgovara azot a možete koristiti i amonijum sulfat, ureu ili kompleksna đubriva.
Ribizla traži umerenu količinu azota, a ima velike potrebe za kalijumom čiji nedostatak uzrokuje uvijanje rubova listova. Poželjno je svake godine dodati u jesen mineralno đubrivo NPK 5-20-30 S, 20 g po jednoj sadnici.
Redovno okopavanje je nepoželjno jer ribizla ima plitak koren koji se lako ošteti.
Crvena tibizla i korovi
Suzbijanje korova pre sadnje i tokom odžavanja mladog zasada direktno utiče na to kakav će biti prinos crvene ribizle.
Pošto je koren ribizle jako plitak, osetjiv je na korove i pored njih teško dolazi do vode i hranljivih supstanci. Zaštitu možete postići kombinovanjem obrade, malčiranja i primene herbicida.
Može se koristiti i plastična folija ili trake od tkanine koje jesu skuplje, ali propuštaju kišu i trajnije su od plastičnih traka.
Naslon
Gajenje u sistemu kordunice primenjuje se kod crvene ribizle, kada su zasadi veće gustine a sve sa ciljem da se bolje suzbiju štetočine i da berba bude efikasnija.
Naslon se postavlje u godini sadnje, kada se obavlja i rezidba izdanaka koje usmeravamo u željeni položaj. Kod sistema kordunice, orezivanje je takvo da se do 3 izdanka orezuju i postaju glavni plodonosni izdanci u horizontalnoj ravni naslona.
Prolećna rezidba
Rezidba omogućava da se eliminišu stariji, slabije rodni izdanci a obezbeđuje se i prostranija kruna, koja kao takva olakšava berbu i borbu protiv štetočina.
Posle 3 do 4 godine, produktivnost starijih izdanaka opada, i njih treba proređivanjem zamenjivati mladim prirastom.
Neželjeni i polegli izdanci se eliminišu što bliže nivou zemlje, a oni oboleli i oštećeni, skraćuju se iznad bočnog izdanka ili jakog pupoljka.
Razmnožavanje
Crvena ribizla se razmnožava reznicama a može i semenom. Ona je uglavnom samooplodna ali se zametanje i kvalitet plodova može poboljšati uz prisustvo 1 do 2% žbunova sorti oprašivača.
Berba
Od 60 – 70% odsto ukupne berbe ribizle vrši se ručno. Crvena ribizla se može brati i mehanizovno, ali će imati oštećenja na plodovima.
Sazrevanje ribizle traje od dve do 4 nedelje, u zavisnosti od sorte i klime. Najbolje vreme berbe je neposredno pre nego što plod dobije svoju najtamniju boju, a pre pokazivanja znakova omekšavanja. Crvena ribizla ima osetljivu pokožicu, i preporuka je sa se bere bez dodirivanja bobica na grozdu, već odsecanjem peteljke od izdanka.
Bobičasto voće se posle berbe trebalo brzo stavljati u klimatizovane uslove hladnjače, propuštanjem hladnog vazduha ( 0°C) preko paleta sa plodovima. Trajnost plodova crvene ribizle je skoro 20 dana, a crne ribizle tek desetak dana.