Objekti i uslovi za koke nosilje

0

Odgoj podmlatka (ženskih pilića lakog tipa) je mogućan u svakom funkcionalnom objektu. Pod pojmom „funkcionalni objekt” podrazumeva se objekat koji ima dobru termičku izolovanost zidova, tavanice i betonski pod, hidroizolacijskih svojstava i blagog pada prema obe ili jednoj podužnoj strani objekta. Zidovi, tavanica i pod mora da su ravnih i glatkih površina radi lakog pranja i dezinfikovanja. Na podužnim zidovima (ili samo jednom) , sasvim pri dnu, u nivou poda, na svakih 5 do~ 10 m, nalaze se otvori, veličine prečnika litarske flaše za odvod otpadnih voda prilikom pranja i dezinfekcije. Da bi se sprečio ulazak glodara tokom perioda odgoja podmlatka, ovi otvori se zatvaraju običnim staklenim flašama ili žičanom mrežom. I na sve druge otvore na objektu stavljaju se žičane mreže. Da bi štitile od ulaska ptica koje žive slobodno u prirodi. Dalja odlika funkcionalnosti objekta je dobro rešeno provetravanje i osvetljavanje.

Najbolji su za odgoj podmlatka objekti bez prozora, samo sa otvorima za ulazak vazduha, na koje su stavljeni svetlobrani i usmerivači vazduha, kao i otvorima u koje su smeštena kućišta sa ventilatorima odgovarajućeg kapaciteta. U ovakvim objektima lako se sprovodi željeni svetlosni program, pošto dužina prirodnog dana nema na njega nikakav uticaj. S druge strane lakše je i održavanje toplotnovlažnog režima (jer slaba toplotna izolacija prozora nema uticaja). Loša strana objekta bez prozora je obavezno mehaničko provetravanje i posedovanje agregata, odgovarajuće snage za slučaj prekida u napajanju električnom energijom.

Takođe je mogućan odgoj podmlatka u objektima sa prozorima ali se u tom slučaju svetlosni program prilagođava prirodnoj dužini dana, tako što se dužina osvetljavanja pilića stalno, porastom podmlatka, smanjuje, dok se ne postigne, u vreme početka svetlosne stimulacije, dužina prirodnog dana.
Svaki veći objekat ima i velika dvokrilna vrata, veličine koja dozvoljava nesmetan prolaz traktora sa prikolicama radi izđubrivanja, ukoliko se odgaja podmladak na dubokoj prostirci. Objekat sa baterijama ne mora da ima velika dvokrilna vrata, jer nema potrebe za prolaz traktora i ostale mehanizacije, ali je ipak potrebno da vrata budu dovoljno velika da bez teškoća omoguće unošenje i iznošenje delova kaveza baterija.

Objekti za industrijski odgoj podmlatka, obično su standardne veličine, oko 1000 m2 podne površine (dužina 84 m, širina 12 m) , od čega je 960 m2 proizvodni a 48 m2 manipulativni prostor.

U objektima ovih dimenzija, sa ostalim navedenim funkcionalnim karakteristikama, odgaja se podmladak kokoši lakog tipa u podnom, na dubokoj prostirci, ili u baterijskom sistemu. Zavisno od tipa, baterije se postave duž objekta u 4 do 5 redova, između kojih se ostave prolazi dovoljne širine za opsluživanje.

Za odgoj malih jata podmlatka grade se manji objekti koji moraju da ispunjavaju iznete uslove.

U Švajcarskoj je 1981. G. (stupio na snagu 1992) donet Zakon o držanju životinja koji u sebi sadrži, pored ostalog, akt o zaštiti životinja (postupak sa životinjama radi njihove dobrobiti) , zaštiti jezera i reka i specijalnim ekološkim merama. Prema tom Zakonu podmladak do 10. Nedelje uzrasta se gaji u objektima pod uslovom da u objektima, u kojima je manje od 20% korisne podne površine prekriveno prostirkom, gustina naseljenosti pilića može biti do 20 jedinki/1 m2 poda, a u objektima, u kojima je više od 20% površine poda prekriveno prostirkom, najviše 14 jedin ki/1 m2 poda. Ako se u ove objekte  stave sedala (motke – pritke) , kapaciteta 8 dužinskih cm za svaku jedinku, dozvoljava se povećanje gustine naseljenosti za jednu jedinku po svakom m2 poda. Sedala se, na različitim visinama, postave već od 15. Dana života pilića sa međusbnim razmakom od 30 cm u horizontalnom i vertikalnom preseku.

Prema navedenom Zakonu, pod korisnom površinom, podrazumeva se prostor koji iznad sebe ima slobodnu površinu bez izmeta na najmanjoj visini od 50 st, sa najmanjom širi nom od 30 cm i maksimalnim nagibom do 18%.

Za kokice, uzrasta iznad 10. Nedelja, Zakon previđa da u objektima sa manje od 20% korisne površine poda pod prostirkom, gustina naseljenosti kokica može biti 15, 4 jedinki/1 m2 korisne površine poda. U objektima sa više od 66% korisne površine poda pod prostirkom dozvoljava se 9, 3 jedinke/1 m2 površine poda. Ako se u objektima postave sedala i na njima obezbedi 11 dužinskih st za svaku kokicu, povećava se gustina naseljenosti za jednu jedinku/1 m2.

Pošto kokoši vole da se kupaju u pesku ili prašini (perušanje) radi održavanja perja u dobroj kondiciji; dobro je obezbediti sanduk ili sanduke sa peskom, pomešanog sa sumporom u prahu kao preventivno sredstvo protiv ektoparazita.

U nas ne postoji zakonska regulativa u odnosu na način držanja. Međutim, s obzirom na to da je koristan prostor objekta vrlo značajan za uspeh u odgoju, potrebno je imati u vidu gustinu naseljenosti kao važan tehnološki parametar odgoja podmlatka.

Dok su pilići mali, naseljenost podnog prostora je veća (može biti 40 do 50 pilića/1 m2 površine). Porastom pilića i povećanjem njihove telesne mase, smanjuje se broj jedinki po jedinici površine poda, a gustina naseljenosti pri kraju odgoja iznosi 8 do 10 jedinki/1 m2, što zavisi prvenstveno od obima provetravanja objekta i veličine hranidbene i pojidbene površine. Što su obim provetravanja i hranidbeno pojidbene površine veći, to je mogućna i veća gustina naseljavanja. Naravno, u baterijskom sistemu drža ja, gustina naseljavanja je najveća.

Mikroklimatski uslovi proizvodne sredine su faktori za uspeh u odgoju podmlatka. Temperatura i vlaga posebno su važni dok su pilići sasvim mali i još nemaju razvijen sis – tem termoregulacije. Pri naseljavanju pilića u objekat sa dubokom prostirkom, potrebna je relativno velika temperatura u visini pilića od 35 do 36 °C a relativna vlažnost vazduha od 75 do 80%.

Zagrevanje objekta do željene temperature postiže se korišćenjem različitih grejnih tela, obično na gas ili električnu energiju (veštačke kvočke) ili termogenima i kaloriferima raspoređenih duž objekta. Ukoliko se u prvu 1/3 objekta naseljavaju i drže jednodnevni ženski pilići, onda su kaloriferi u tom delu objekta gušće razmešteni. Isto je i u slučaju zagrevanja objekta drugim grejnim telima.

Povećana vlažnost vazduha se u objektima postiže rasprskivanjem vode pomoću aparata rasprskivača (sprej ili aerosol). Porastom pilića, potrebe za povećanom temperaturom i vlažnošću vazduha se smanjuju. Globalno se može reći da se temperatura svaki drugi dan smanjuje za 1°C. Postoje detaljna uputstva za svaku provenijencu (genotip) hibridnog podmlatka. Vlažnost vazduha se postepeno smanjuje, dok ne dostigne uobičajene vrednosti od 40 do 60%, u zavisnosti od obima provetravanja i spoljašnjih vremenskih uslova.

Za pravilan razvoj i dobro zdravstveno stanje podmlatka provetravanje objekta je veoma važan faktor. U početku, dok su pilići mali, provetravanje je minimalno, ali pri kraju odgoja podmlatka, kada oni dostignu telesnu masu od 1, 4 do 1, 5 kg, potreba za svežim vazduhom se povećava do 6 do 7 m3 vazduha/h za svaki kg žive mere podmlatka.

Postoje različiti načini mehaničkog provetravanja. Koji će se način provetravanja usvojiti zavisi od više faktora. Pre svega, od koncepcije izgradnje farme i sistema odgoja podmlatka.

Ako se objekat na mikrolokaciji postavi tako, da su jasno razgraničene dve strane (proizvodna ili čista i tehnička ili prljava) , onda se obično primeni tunelski tip ventilacije, kod kojeg su ulazni otvori za vazduh na čistoj proizvodnoj a izduvni ventilatori na drugoj tehničkoj strani objekta. U tom slučaju vazduh se kreće od čiste ka prljavoj strani.

U podnom sistemu držanja podmlatka, kada nije mogućno objekat mikrolocirati i jasno ograničiti proizvodnu i tehničku stranu, obično se usvaja horizontalno poprečan način provetravanja, tako što se na jednom podužnom zidu ugrade izduvni ventilatori, a na suprotnom se predvide otvori za ulazak vazduha.

U baterijskom sistemu držanja podmlatka, najčešći je tavanski način provetravanja kod kojeg su izduvni ventilatori smešteni naizmenično u kućištima sa jedne i druge strane slemena krova, a otvori za dovod svežeg vazduha se nalaze na podužnim zidovima objekta.

Broj i kapacitet ventilatora i veličina otvora za ulazak vazduha se određuje na osnovu proračuna potrebnog obima provetravanja. Na svakih – 1000 m2 vazduha/h potreban je ulazni otvor veličine 0, 3 m3 zida objekta.

Valja istaći da se za uspeh u odgoju podmlatka ne mora imati „tvrđava” od betona i gvožđa, već relativno jeftin funkcionalni objekat u kojem je mogućno obezbediti željene uslove sredine. Ostali potrebni uslovi sredine su opisa ni u poglavlju „Odgoj podmlatka i eksploatacija nosilja”.


Share.

Leave A Reply

error: Sadržaj je zaštićen !!