Razvoj informacijskih tehnologija učinio je da se danas na nov način upravlja živinarskom proizvodnjom.
Upotreba računara kao savremenog sredstva automatskog upravljanja i kontrole parametara proizvodnje i prikupljanja podataka menja dosadašnju predstavu o upravljanju proizvodnjom. Ne postavlja se više pitanje da li će se ova tehnologija koristiti, već samo kako će se koristiti. Svrha je da se nađe optimalno rešenje između. Visine ulaganja i pokazanih efekata, obrade podataka, odlučivanja i upravljanja. U oblasti proizvodnje jaja za potrošnju mogućnosti se proširuju primenom interneta i ekspertnih sistema. Iz tih razloga pitanje upravljanja u intenzivnoj proizvodnji jaja za potrošnju pomoću računara je aktuelno i zaslužuje pažnju. Pod upravljanjem se podrazumeva: praćenje, kontrola, nadgledanje i upravljanje pomoću mikroprocesora i računara, odnosno, sve što omogućuje da se proizvodnja jaja kontroliše u smislu praćenja, blagovremenog nagoveštaja problema i odlučivanja.
Opštu šemu sistema upravljanja pomoću računara (povezanog sa podsistemima) u fazi proizvodnje jaja za potrošnju čine sledeće funkcije: automatska kontrola, upravljanje procesima i prikupljanje podataka unutar i van objekta, značajnih za upravljanje. Unutar objekta računar prikuplja i ob rađuje podatke, nadzirava i kontroliše proizvodnju jaja, automatski vodi. Procese, upozorava na probleme i izveštava, a van objekta prati meteorološke podatke, laboratorijske analize i održava vezu sa daljnim okruženjem preko računarske mreže.
U skladu sa navedenim funkcijama, sistem obuhvata automatizaciju procesa, kontrole i prikupljanje podataka, softver2 za potrebe rada sistema i obrade podataka (izveštavanje i upravljanje) , ekspertne sisteme za potrebe odlučivanja, povezivanja sa računarskim mrežama kao što su internet i korišćenja drugih baza podataka. Automatizacija procesa (ishrana, održavanja mikroklimata, praćenje fizičkog obima i ekonomika proizvodnje jaja) je značajna za prikupljanje i praćenja podataka i kontrolu procesa.
Kad je u pitanju prikupljanje podataka postoje dve vrste problema: povezanost sa stepenom automatizacije ili sa načinom na koji se podaci prenose do računara. Od toga umnogome zavisi sadržaj softvera i opredeljenje kako da se sistem realizuje.
Softver omogućuje sve pomenute funkcije sistema. Savremena sredstva koja podržavaju sistem upravljanja omogućuju bolje korišćenje ekspertnih sistema, ukoliko se raspolaže potrebnim ulaznim podacima. Kako ekspertni sistemi svoj rad zasnivaju na ugrađenom znanju, oni postaju neka vrsta servisa u rešavanju one vrste problema u proizvodnji jaja čije rešavanje zahteva veći nivo raznog znanja.
U skladu sa specifičnošću proizvodnje jaja za potrošnju, pet ključnih područja upravljanja pomoću računara su: ishrana, mikroklima, fizički obim i ekonomika, praćenje zdravstvenog stanja jata i parametara okoline. Svako područje je podržano određenim stepenom automatizacije pri upravlja nju procesima i raznim rešenjima za praćenje stanja i prenos podataka do računara, koji bi trebalo da, na osnovu raspoloživih podataka i njihove obrade, pruži upotrebljive informacije za upravljanje proizvodnjom jaja. S druge strane intenzivno živinarstvo je primer proizvodnje u kojoj se svi kri terijumi odlučivanja zasnivaju na jatu a ne na jedinki, te se tehnička rešenja upravljanja tome prilagođavaju. Pritom se dobijeni podaci najčešće upoređuju sa očekivanim tehnološkim vrednostima. Svako ključno područje u tehničko tehnološkom smislu je celina za sebe i istovremeno deo integralnog sistema upravljanja pomoću računara .
Osnovni parametri ishrane su utrošak hrane i vode. Automatski sistem za ishranu i napajanje prati njihov utrošak u odnosu na tehnološke zahteve. Postoje i takvi sistemi za ishranu koji su i automatski i autohtoni i povezuju se sa centralnim računarom. Elektronski merni sistem, kojim se prenosi hrana, precizno registruje utrošak hrane. On, kao autohtoni sistem, prati dnevnu i ukupnu potrošnju hrane u nekom periodu i omogućuje programiranu ishranu. Povezivanjem sa centralnim računarom podaci se, zajedno sa drugim podacima, koriste radi analize efekata ishrane. Ovi sistemi mogu da sačuvaju podatke pri nestanku električne energije ili kvaru instalacija. Slična rešenja postoje i za praćenje utroška vode. Za alarmiranje zastoja sistema i smanjenja potrošnje hrane i vode postoje dve varijante: zvučno ili svetlosno.
Nadzor i upravljanje mikroklimatom predstavlja značajan segment upravljanja koji prati više parametara: temperaturu, relativnu vlažnost i strujanje vazduha, štetne gasove, prašinu i režim osvetljavanja (sa oznakom alarmiranja) i njihov uticaj na elemente fizičkog obima i troškova pro izvodnje jaja. Upravljanje sistemom održavanja mikroklime zavisi od nabrojanih ambijentnih i spoljašnjih parametara (temperatura, vlažnost i strujanje ulaznog vazduha). U suštini se sistem održavanja mikroklimata svodi na kontrolu parametara u objektu (ventilacija, grejanje i režim osvet ljavanja). Očigledno je da je u pitanju složen sistem koji zavisi od faze proizvodnje i uzrasta jedinki u jatu. Kriterijumi, na osnovu kojih se upravlja mikroklimom, određuju se stepenom strogosti. Verovatno je najprostiji onaj koji se zasniva na prosečnoj telesnoj masi i tehnološki predviđenim potrebama za izmenom vazduha. Takvo uprosečivanje može da bude neprecizno s obzirom na stvarne uslove, pa je pri projektovanju stepena nadzora mikroklimata potrebno oceniti sve uslove u kojima se objekat nalazi (geografski položaj objekta, meteorološki i ambijentni uslovi). Primera radi, jedan kompletan sistem kontrole mikroklimata sastoji se od kontrole mikroklimatskih parametara: ventilacije (prirodna, recirkulacija, letnji i zimski otvori, strujanje ulaznog i izlaznog vazduha, štetni gasovi, temperatura i vlažnost) , intenziteta i perioda grejanja i režima osvetljavanja. Istovremeno se vodi računa o gustini naseljenosti. Kada se ovome dodaju podaci o utrošku hrane i vode, onda se dobija slika jednog upravljanja u objektu koji radi kao autohtoni sistem i čije je stanje signalizirano svetlosnim indikatorima.
Praćenje fizičkogobima proizvodnje zavisi od broja i mase prozvedenih jaja i obično je povezano sa sistemima za prikupljanje i sortiranje. U fazi proizvodnje jaja za potrošnju interesantna su rešenja koja omogućuju da se stanje jajeta i ljuske prati na osnovu registrovanja vibracija. Neposredno sa praćenjem fizičkog obima proizvodnje prati se i utrošak električne energije i drugih energenata (gas, nafta) , kao i elemenata cene proizvodnje.
Konačna svrha upravljanja pomoću računara je obezbeđivanje kontrope zdravstvenog stanja. To se postiže utvrđivanjem onih parametara koji najviše uzrokuju uočeno stanje jata, a upravljanje treba da omogući da se to lako i brzo uradi. Pri tom se teži da se koriste razni standardni softverski alati za samu obradu i prikazivanje rezultata.
Uključivanje laboratorije u sistem upravljanja pomoću računara zavisi od stepena „inteligentnosti” aparata i uređaja. Koji se koriste. Savremena laboratorijska oprema za analitička ispitivanja je u najvećoj meri osposobljena da se poveže sa računarom koji automatski preuzima rezultate analiza.
Pored standarnih sistema za praćenje pojedinih parametara, od značaja za upravljanje proizvodnjom jaja za potrošnju su i uređaji za memorisanje podataka i njihov prenos u računar disketama ili povezivanjem.
Kako je rečeno, u funkcionisanju sistema upravljanja pomoću računara važnu ulogu ima softver. Postoje više nivoa softvera. Prvi nivo podržava rad računarski i mikroprocesorski kontrolisane opreme (kao sastavni deo dobija se od isporučioca opreme). Drugi nivo prikuplja i obrađuje po datke poređenjem postignutih i tehnološki očekivanih rezultata. Tipičan primer obrade dnevnih i periodičnih pregleda sadrži parametre: prosek utrošene hrane i vode/jaje, mortalitet, broj i masa snešenih jaja, najviša i najniža temperatura i relativna vlažnost u objektu, srednja spoljašnja temperatura, intenzitet ventilacije i sl. U odnosu na potrebe odlučivanja u sledeći nivo softvera su ugrađeni algoritmi 3 koji omogućuju zaključivanje o pitanjima stanja jata u fizičkom, zdravstvenom i ekonomskom pogledu. Takvi programi su zasnovani na biostatistici koja predstavlja osnovu za upravljanje, planiranje, analizu rezultata i odlučivanje. Najviši nivo softvera omogućuje ugradnju znanja, tako da su same odluke rezultat obrade podataka. Takav softver je osnov ekspertnog sistema. Ovom pregledu nivoa softvera treba dodati i softvere koji omogućuju vezu sa lokalnim mrežama i internetom.
Da bi se uvelo upravljanja pomoću računara, potrebni su neki polazni elementi. Najpre proizvođač mora da se opredeli za proizvodnju jaja za potrošnju. Ostvarivanja te odluke zavisiće od broja i mase proizvedenih jaja u ciklusu i visine finansijskog ulaganja. Ukoliko su u pitanju veća jata indus trijske proizvodnje jaja za potrošnju i na duže staze, opravdana je nabavka integralnog sistema upravljanja, s tim da dinamika realizacije bude brža od brzine zastarevanja opreme.
Ako se daje neka prednost redosledu nabavke, onda bi ona bila, shodno zahtevima proizvodnje jaja za potrošnju, sledeća: upravljanje ishranom i mikroklimatom, praćenje zdravstvenog stanja jata, fizičkog obima i ekonomike proizvodnje.
Izborom načina organizovanja sistema upravljanja pomoću računara nameće se i pitanje uključivanja proizvođača sa malim jatima. Ovo pitanje ima bitnu komponentu: u kojoj meri proizvodnja jaja za potrošnju, u organizaciji nekog prozvođača, može da podnese ulaganja u integralni sistem upravljanja. Izgleda logično da je sitnom proizvođaču potreban sistem upravljanja pomoću računara ograničenih funkcija, s tim da je povezan sa sistemom upravljanja na višem nivou da bi koristio neke usluge (zdravstvena zaštita, laboratorija).
Treba istaći i najbitnije za izbor funkcija i načina organizacije sistema upravljanja: to je uloga sistema u održavanju kvaliteta proizvodnje sa zahtevima standarda iz porodice 1S0 9000. Kako upravljanje pomoću računara jača kontrolu i omogućuje upravljanje proizvodnje jaja za potrošnju na osnovu objektivnih pokazatelja (olakšava primenu znanja) , to je jasno da je kvalitet proizvodnje znatno veći upravljanjem pomoću računara. Drugim rečima, sistem upravljanja pomoću računara svojim funkcijama direktno podržava zahteve standarda 1S0 9000.