Ishranom kokoši moraju se zadovoljiti njihove potrebe za energijom, proteinima, mineralima, vitaminima i još nekim neophodnim materijama, kako bi kokoši održale svoje telo, obezbedilo njegov porast i, što je za proizvođača najvažnije nosile jaja. Nauka o ishrani domaćih životinja, koja je u zadnjim decenijama dostigla zavidan nivo pri sastavljanju najpovoljnijih smeša za nosilje normira skoro 40 različitih sastojaka, i to prema hibridu, uzrastu nosilja, potrošnji hrane i uslovima sredine u kojoj se kokoši nalaze.
Fabričke smeše – Savremene fabrike stočne hrane raspolažu najmodernijom tehnološkom opremom, automatizovanom i kompjuterizovanom da uspešno proizvede najbolje i najpotpunije kompletne smeše za ishranu kokoši nosilja, sa svim potrebnim sastojcima u traženim količinama i u najpovoljnijem odnosu.
Za podmladak se najčešće proizvode tri smeše: prva smeša za uzrast 0 do 3 nedelje, druga smeša za uzrast 3 do 10 nedelja i treća smeša za uzrast 10 do 17 nedelja.
I za nosilje se proizvode tri smeše: prva smeša za najveću nosivost i uzrast kokoši do 40 nedelja sa 17 do 18% sirovih proteina i 2800 ksa1 ME/k§; druga smeša za srednju nosivost i uzrast kokoši od 40 do 60 nedelja sa 16 do 17% sirovih proteina i 2775 ksa1 ME/kg; treća smeša za manju nosivost i uzrast kokoši veći od 60 nedelja sa 15 do 16% sirovih proteina i 2750 ksa1 ME/kg.
Svaka selekcijska organizacija koja proizvodi hibridne nosilje u uputstvu za njihovo korišćenje daje i odgovarajuće normative za njihovu ishranu (vrsta, sastav i količine smeša). Svakako da je najprikladnije da se odgajivač pridržava ovih uputstava i da od fabrike stočne hrane nabavlja smešu koja je sa njima u skladu. Smešu treba nabavljati od neke poznate i renomirane fabrike. Sada postoji i veliki broj malih privatnih mešaonica stočne hrane, koje hranu nude i po nižim cenama, ali se u takvom slučaju nabavci hrane mora prići uz sve mogućne mere opreza, naročito pri prvim nabavkama.
Fabričke smeše imaju katkada i značajan nedostatak: prilično su skupe i ne obezbeđuju ekonomičnu proizvodnju jaja za potrošnju.
Fabričke predsmeše i sopstvena hraniva – Da bi troškove hrane sveo na manju meru (u troškovima proizvrdnje jaja za potrošnju hrana čini 50 do 60% ukupnih troškova) , proizvođač ponekad nabavlja tzv. superkoncentrat i meša ga sa hranivima koje sam proizvodi ili ih u okolini nabavlja po nižoj ceni. Uputstva za pravilnu upotrebu superkoncentrata proizvođač jaja za potrošnju dobija od fabrike koja ga proizvodi.
Sopstvene smeše – Ponekad proizvođač jaja za potrošnju ima loša iskustva sa fabričkim smešama i superkoncentratima, pa se opredeljuje da sam pravi smeše za svoje nosilje. Hranu meša ručno ( „lopatanjem”) , nekom mešalicom domaće izrade (na bazi metalnog ili kartonskog bureta) , me šalicom za beton ili posebnom mešalicom za stočnu hranu. Iako se sastav najekonomičnije smeše izračunava pomoću posebnog programa, a na osnovu raspoloživih podataka o, hranivima, njihovom sastavu i cenama, to ima svoju cenu i opravdano je samo u slučaju velikih količina hrane.
Zato proizvođač često koristi „najbolje”, „sigurne” i „proverene” formule, koje je dobio od poznanika ili sa kojima ima povoljna iskustva. Uz naglašavanja da takve formule ne postoje, jer se elementi za sastavljanje optimalnih smeša svakodnevno menjaju.
Sopstvena hraniva – Proizvođači jaja za potrošnju sa malim jatima često nude jaja posebnog kvaliteta, tj. jaja od kokoši koje nisu hranjene koncentratima, kako bi zadovoljili kupce koji traže tzv. domaća, prirodna jaja.