Značaj preventivnih mera u savremenoj proizvodnji je jedan od bitnih uslova za dalji razvoj veštačkog gajenja japanske prepelice. Uobičajeno je da se pod pojmom preventivne zaštite podrazumeva blagbvremena intervencija, kako se bolest ne bi pojavila. Korišćenje raznih medicinskih metoda i sredstava doprinelo je zdravlju prepelica, a samim tim postignuta je produktivnost i ekonomičnost u proizvodnji.
U specijalizovanoj proizvodnji, pogotovo kada se radi o industrijskom gajenju, preventiva i to ona zootehničkog karaktera ima primarno, dok kurativa sve više sekundarno značenje.
Nije ni potrebno mnogo govoriti o tome da određeni vidovi proizvodnje zahtevaju i određeni način ishrane, što znači, tačno utvrđene odnose hranljivih materija u smešama ili obrocima. To je od posebnog značaja kada je u pitanju specijalizovana proizvodnja, kod koje nedostatak bilo kojeg faktora, pa i u najmanjoj meri, dovodi do opadanja proizvodnje i poremećaja zdravlja. U tom slučaju preventiva je ozbiljno ugrožena, bilo zbog kvaliteta smeša ili pri nabavci hrane, jer često se više vodi računa o ceni, a manje o kvalitetu.
Zbog toga se ne treba čuditi iojavama različitih poremećaja (kanibalizam, peroza, hipovitaminoza i dr.) , koje mogu direktno ili indirektno naneti veće štete, nego bolesti izazvane mikroorganizmima ili parazitima (kuga, kolera, kokcidioza). Vrlo često neispravna hrana može biti izvor zaraze, pa je zbog toga potrebna kontrola hrane, jer nema sumnje da dobra hrana obezbeđuje osnovne potrebe i zahteve organizma i značajna je preventiva različitim oboljenjima.
Prema tome, u intenzivnoj proizvodnji ne može se zamisliti uspešna borba sa pomenutim bolestima, ako osnovni uslovi smeštaja (temperatura, vlaga, ventilacija i drugi) nisu adekvatno rešeni. Preventiva mora da ima primarno, dok kurativa sekundarno značenje. Japanska prepelica je dosta otporna na mnoge bolesti, ali može u određenim nepovoljnim ili drugim uslovima postati osetljiva na mnogobrojne bolesti, ponekad sa velikom smrtnošću.