Borovnica je višegodišnja, grmolika biljka. Može dostićivisinu i donekoliko metara zavisno od vrste. Cvetovi su joj grozdasti, beli ili roza. Plod je bobičast, sitan, tamno plave do tamno ljubičaste boje, skoro crne. U jesen je grm borovnice vrlo dekorativan zbog crvene boje listova.
Sadnja borovnice
Sadnja se obavlja tokom jeseni i zime. Odgovaraju joj sunčani položaji. Najbolje uspeva u umerenom i hladnijem klimatu i ne podnosi izrazite vrućine. Odgovaraju joj srednje, ali i veće nadmorske visine. Sorta se bira na osnovu klimata.
Priprema zemljišta za sadnju borovnice
Borovnica treba dobro drenirano zemljište, lakše strukture, te kisele reakcije (pH 3,4-6,5).Idealna vrednost pH je od 4-5,2. Sve vrednosti iznad 5,2 zahtevaju korekcije u zemljištu, što nije isplativo.
Pre sadnje borovnice treba pripremiti obrađene redove za sadnju. Obrada je na dubinu od 20cm.Širina reda je 1,2 m. Međuredni razmak za visokogrmoliku borovnicu je 3m, a u redu među sadnicama 1,2 m. U rupe za sadnju se obavezno stavlja treset (2 lopate). Trebastaviti i kompost i izmešati sa zemljom. Sadnicu treba očistiti od zemlje pre sadnje, potopiti u vodu nekoliko sati pa posaditi na dubinu u kojoj je i bila u rasadniku(to se vidi na sadnici).
Navodnjavanje
Vrlo je osetljiva na sušu jer ima plitak koren. Tokom leta je obavezno navodnjavanje. U cilju sprečavanja isušivanja zemljišta pogodno je zastiranje zemljišta tj. malčiranje slamom ili strugotinom drveta. Debljina malč sloja je 15-20 cm.
Đubrenje
Đubrenje se izvodi dva puta godišnje. Prvo u proleće, početkom marta, drugo u maju u zadnjoj dekadi. Zbog osetljivosti korena u prvoj godini nakon sadnje ne sme se koristiti azotno đubrivo. Okvirno se daje oko30 grama po grmu pa sve do 150 grama, jer se povećava i masa grma. Svake tri godine treba uneti stajnjak. Količina je 3 t/ha.
Rezidba
Treba pravilno formirati grm tako što se u prvoj godini nakon sadnje uklanjaju cvetni pupovi. Kasnije, u trećoj i četvrtoj godiniotklanjaju se niske i procvetale grane. Kada grm budevisok 1-1,5m počinjemo sa rezidbom. Odsecamo sve nekorisne grane(slabe, stare, bolesne), a potom ono granje koje je već donelo prinos. Grm mora biti dobro proređen radi bolje osvetljenosti pa ne treba štedeti ni po koju zdravu granu. Pojaviće se novi izdanci ispod rezova. Neće biti gubitaka roda.
Razmnožavanje
Borovnica se razmnožava vegetativno, podzemnim izdancima iz korena.
Vrste borovnice
Visokogrmolike vrste više odgovaraju našem klimatu, stoga su prikladne vrste: kanadska borovnica (niska,grmolika,visina joj je do 45 cm), zečije oko(moženarastidočak 9 m),Vaccinium Corymbosum (visokogrmolika, naraste od 90 cm-2m).
Sorte borovnice
Blue crop, Blueray, Covill, Bluette, Berkley, Burlington, Chandler, Blue jay
Zaštita borovnice od bolesti i štetočina
Sredstva za zaštitu treba koristiti isključivo prema uputstvima proizvođača.
Berba
Beru se sazreli plodovi koji su plavi.. Bere se 3 do 7 puta u rasponu od 5 do7 dana.
Prinos
Borovnica ima vek eksploatacije od 20 do 50 godina. Počinje davati plod od druge godine, a u puni rod ulazi od sedme godine. Prinos po hektaru je 10-15 tona, zavisno od primenjene agrotehnike i sorte. Granica isplativosti je 8 t/ha.
Isplativost proizvodnje borovnice
Iziskuje velika ulaganja u podizanje zasada, pa za 1 hektar zasada treba uložiti oko 20000 evra, ako ne postavljamo protivgradnu mrežu. Period ulaganja je od 3-6 godina. Međutim,uzevši u obzir njenu dugovečnost, s tim da punu rodnost postiže u sedmoj godini i visoku cenu na tržištu (na evropskom tržištu 6-7 evra/kg), proizvodnja borovnice je isplativa, a zarada znatna.