Aljma je po građi lažnog stabla i listova veoma slična mladom crnom luku. Odlikuje se blažim ukusom i mirisom u odnosu na cmi luk. To je botanički dvogodišnja vrsta koja se gaji kao jednogodišnja, dvogodišnja i višegodišnja vrsta.
Niče za 10-15 dana, na isti način kao cmi luk. Medutim, sa obrazovanjem prva tri lista nastupa intenzivan rast listova, odnosno dolazi do grananja stabla i rasta novih biljaka tako da već prve godine u bokoru aljme ima 3-5, a u drugoj 10-15 biljaka. Bokor je manje zbijen i čvrst u odnosu na luk vlasac. Listovi su cevasti, tamnozelene boje (široki do 3 cm i dugački 25-50 cm). Lažno stablo je belo a u osnovi ljubičasto. Pri visokoj letnjoj temperaturi odebljava osnova lista i obrazuju se lažne lukovice sa smeđim ili ljubičastim suvim listovima. U oktobru odumiru listovi i bokor aljme prelazi u fazu mirovanja. Biljka obrazuje 4-6 listova, zavisno od uslova godine.
U drugoj godini obrazuje se cvetonosno stablo, koje je cevasto, bez kruškastog proširenja koje je tipično za cmi luk. Cvast je poluokrugla sa belozelenim cvetovima. Seme je cmo, sa čvrstom naboranom semenjačom, sitnije od semena cmog luka.
Za ishranu se koristi mladi luk, a s jeseni lažna lukovica. Mladi luk je odlična salata i zamena za mladi cmi luk u periodu kada ovog nema na tržištu. Listovi su bogati vitaminom C i beta karotenom, a cela biljka je bogata elementima K, Fe, Zn, zatim ugljenim hidratima, ali je male energetske vrednosti. Sadrži alin iz koga nastaje fitoncidno aktivni alicin.
Zimski luk je otporan prema niskim temperaturama. Niče na 2 do 3°C, ali je najpovoljnija temperatura 18—20°C. Pri pospešivanju u jesenje-zimskom periodu neophodna je temperatura 15-22°C, a u prolećnom periodu 16-24°C. Listovi aljme prorastaju rano, još pod snegom. Treba je gajiti na plodnom, srednje lakom zemljištu (pH 5,7-7,4). Ostali uslovi su kao za cmi luk.
Aljma se u zaštićenom prostoru proizvodi direktnom setvom, zatim iz rasada i pospešivanjem bokora. S obzirom na manje potrebe za toplotom može se uspešno gajiti u tunelima bez grejanja.
Pri proizvodnji direktno iz semena (4-8 g/m2) postižu se bolji rezultati nego gajenjem iz rasada “golih žila”. Seje se u avgustu, u tunele, u četvororedne ili šestoredne pantljike. Pri preciznoj setvi, odnosno posle proredivanja, aljma se gaji gusto na 3-5 cm u redu i na 10-20 cm između redova. Uz uobičajene mere nege, zalivanjem svakih 7 dana sa 20 mm vode, sa 1-2 prihranjivanja tečnim đubrivom ili folijamo, i održavanjem temperature uz redovno provetravanje, berba mladog luka započinje već u novembm i traje do januara. Mladi luk ima prečnik lažnog stabla oko 0,6-1 cm, dužinu oko 7-9 cm i 4-5 listova. Prinos je od 4-8 kg/m2.
Pospešivanje aljme vrši se u gajbama ili se ceo bokor sadi u zemljište tunela. Pospešivanje započinje krajem oktobra, sukcesivno do januara. Do stavljanja na pospešivanje aljma se čuva u podrumu ili spremištu, na temperaturi od 0-1 °C. Sadnja je gusta, 400-500 biljaka/m2. Pri pospešivanju održava se temperatura od 15-22°C i relativna vlažnost vazduha zimi od 75-85%, a u proleće 70-80%. Zimi aljma se ubira posle 30-40 dana, a u proleće za 18-20 dana posle stavljanja na pospešivanje. Može se ostvariti prinos od 7-15 kg/nr.
1 Comment
Gde mogu nabaviti seme aljme luka?